ЈЕДНА ЈЕДНОСТАВНА АКТИВНОСТ МОЖЕ УСПОРИТИ АЛЦХАЈМЕРОВУ БОЛЕСТ Научници открили изненађујући ефекат
Додавање чак и скромног броја корака у вашу дневну рутину може успорити напредовање Алцхајмерове болести, посебно међу онима који су најрањивији, показало је ново истраживање.
У студији објављеној у Nature Medicine, научници из Опште болнице Масачусетс Бригам открили су да је већа физичка активност, тј. шетање, повезана са споријим когнитивним падом код старијих особа које су имале више нивоа амилоид-бета протеина, снажно повезаног са Алцхајмеровом болешћу, пише ScienceDaily.
У просеку, људи који су шетали између 3.000 и 5.000 корака дневно доживели су око три године одлагања когнитивног пада. Они који су шетали 5.000 до 7.500 корака дневно видели су да се то одлагање продужава на око седам година. Насупрот томе, учесници који су били углавном неактивни показали су брже накупљање тау протеина у мозгу, што је повезано са прогресијом Алцхајмерове болести, и бржи пад у вештинама размишљања и свакодневном функционисању.
- Ово расветљава зашто се неки људи који изгледају да су на путањи Алцхајмерове болести не погоршавају тако брзо као други. Фактори животног стила изгледа да утичу на најраније фазе Алцхајмерове болести, сугеришући да промене животног стила могу успорити појаву когнитивних симптома ако делујемо рано - рекао је др Џасмир Чатвал, аутор студије са Одељења за неурологију Опште болнице Масачусетс Бригам.
Истраживачи су прегледали 296 појединаца старости од 50 до 90 година који на почетку студије нису показивали когнитивно оштећење. Учесници су носили педометре око струка како би пратили физичку активност и подвргнути су ПЕТ скенирању како би измерили амилоид-бета плакове и тау накупине у мозгу. Годишње су попуњавали когнитивне процене током периода од две до 14 година (просек = 9,3 године), а подгрупа је добила додатне скенове мозга за праћење промена у тау протеинима током времена.
Резултати су показали да су учесници са повишеним амилоид-бета протеином који су више шетали, тј. правили више дневних корака доживели спорији когнитивни пад и спорије накупљање тау протеина. Статистичко моделирање је показало да је примарна корист од шетања произашла из њене повезаности са споријим накупљањем тау протеина. Међу учесницима са ниским нивоима амилоид-бета, било је мало доказа о когнитивном паду или накупљању тау протеина, и није било значајне везе са нивоима активности.
- Одушевљени смо што су подаци из Харвард Aging Brain Study помогли пољу да боље разуме важност физичке активности за одржавање здравља мозга - рекла је коауторка студије др Риза Сперлинг, неуролог Опште болнице Масачусетс Бригам.