EKSKLUZIVNO ZA „DNEVNIK”
BIĆE NEOČEKIVANIH OBRTA (FOTO, VIDEO) Glumac VIKTOR SAVIĆ u susret premijeri treće sezone serije „12 REČI” OTKRIVA SVE O NOVIM EPIZODAMA: „Miloš dobija novog protivnika u odelu”
Treća sezona domaće krimi serije „12 reči“ sa Viktorom Savićem u glavnoj ulozi, stiže pred gledaoce kanala Superstar TV u subotu, 29. novembra, a kroz deset epizoda, koje će se emitovati vikendom u 21 čas, gledaćemo nove zaplete i likove, brojne neočekivane obrte i iznenađenja.
U nastavku priče Savićev lik, advokat Miloš Ivanović, brani Filipa, svog klijenta i prijatelja iz detinjstva, osumnjičenog za ubistvo lokalnog biznismena. Dok pokušava da dokaže njegovu nevinost, suočava se sa silama podzemlja, manipulacije i moćnim protivnicima, koje zastupa advokat Igor Marović. U srži priče leži moralna dilema, borba za pravdu i neizbežni susret s istinom koja može da preokrene život svakog od likova. U razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin Viktor Savić ekskluzivno otkriva u kom smeru se Miloš najviše menja u trećoj sezoni serije „12 reči” i kakav ga unutrašnji put čeka ovoga puta.
– Miloš je prošao svašta od prve sezone, od prvih koraka u tom advokatskom svetu, kao i u svetu kriminala, koji rasvetljuje, kroz razne lične promene. Sada je već u jednoj zrelijoj fazi u kojoj ima svoju advokatsku kancelariju, prošao je neke stvari koje kroz život mogu samo da ga pouče. Na svojim nekim greškama je učio. Ova treća sezona, naravno, ima, opet i mnogo advokatske akcije, ali ja je nekako doživljavam kao ljubavnu priču.
Treća sezona je najavljena kao puna iznenađenja. Hoćemo li u njoj videti neko novo Miloševo lice, njegove slabosti ili neočekivane odluke?
– Ne mogu previše da otkrivam, ali definitivno će biti neočekivanih stvari. Ono što mogu da kažem je da će Miloš dobiti svog protivnika, koji je takođe u odelu, odnosno, iz iste je struke. To će biti jedna novina i ono što će biti jako zanimljivo.
Serija se kroz sve tri sezone bavi pitanjima sistema, moći i borbe za pravdu. Šta biste rekli - čega je to „12 reči” danas svedok, a čega opomena?
– Serija je ogledalo ovog trenutka, ne samo kod nas, nego i u celom svetu, kroz sve tri sezone. Sve što se dešava je neka savremena tema i savremeni problem. Ne samo u međuljudskim odnosima, jer je to večno, oni su uvek isti samo ih neke okolnosti menjaju. Ovde je to neki novi tehnološki kriminal, to smo videli u prvoj sezoni. Videćete, ne mogu dalje da otkrivam, ali i ova sezona neće razočarati na tom planu. Biće prepoznatljivih trenutaka, stvari koje možemo da vidimo svakodnevno u novinama, tako da definitivno serija opominje ljude da budu pravdoljubivi, da govore i šire istinu, ali ne po cenu toga da izgube ljubav. Ona je najvažnija.
Šta vam je bilo najzahtevnije da psihološki pronađete kod njega - njegovu hladnokrvnost, moralne pukotine ili ličnu ranjivost u toj postavci njegovog karaktera između profesionalne etike, morala i podzemlja kroz koji u svom poslu prolazi?
– Definitivno mi je bilo najzahtevnije da kod njega pronađem to što se zapravo dosta razlikuje od mog posla, a to je ta advokatska profesija, terminologija, način zauzimanja i iskazivanja mišljenja, a da bude uverljivo. To mi je bilo najzahtevnije, sve ovo ostalo su neki međuljudski odnosi kroz koje sam prolazio u životu ili sam ih viđao u bliskim krugovima, pa sam imao primer iz kojeg sam mogao da učim. Sve što je u vezi sa advokaturom je iz moje perspektive glumca potpuno nešto suvoparno i nerazumljivo, pa mi je i bilo najzahtevnije.
Koliko vas je rad na Milošu, koji stalno balansira između dobra i zla, podstakao da preispitate i svoje lično razumevanje pravde?
– Mislim da mi svakodnevno i svi balansiramo između dobra i zla. Moram da priznam da me rad na ovoj ulozi nije podstakao da razmišljam o tome, da razumem to i da preispitam svoje lično razumevanje pravde. Naprotiv, mislim da su mi moj život, moje razumevanje pravde i ta preispitivanja pomogli da izgradim lik Miloša. Dakle, potpuno je kontrasmer.
Kako vaše lično gledanje na svet da živimo između tame i potrebe za svetlošću utiče na to kako gradite likove koji funkcionišu na moralnoj ivici?
– Svakodnevno se susrećemo sa izborima. Mi se i budimo i živimo da bismo svakodnevno odlučili da li smo na strani dobra ili zla. To je taj izbor koji mi na nekom planu večnosti moramo da pravimo, ko naravno posmatra iz te perspektive. Svet funkcioniše između tame i svetla, a mi treba da se odredimo svakodnevno. Naravno da mi takav način razmišljanja na privatnom planu pomaže i na profesionalnom.
Da li vam je neki vaš lični životni trenutak pomogao da bolje razumete sve Miloševe dileme, ali i svet u kojem opstaje?
– S obzirom da sam ja privatno imao više sudskih procesa, a dva značajnija su trajala ukupno osam godina, imao sam priliku da iz prvog lica i sa svojim ličnim iskustvom posvedočim kako funkcionišu sudovi, advokati, optuženi (smeh). To je s jedne strane bilo nešto negativno u mom životu, a s druge strane ja sam glumac i meni su te stvari dragocene. Svako iskustvo mi je dragoceno, jer onda iz njega gradim likove i odnose.
Nekoliko puta ste u intervjuima govorili da svesno birate različite žanrove, čak i kada postoji rizik od neuspeha. Šta vas najviše privlači tom prelasku iz potpuno različitih svetova i koliko li vam je izlaženje iz zone komfora zarad nekih uloga pomagalo privatno?
– Da bih se bavio nečim, pogotovo nečim što je u vezi sa mojim poslom, mora da me zabavlja, da me uzbuđuje i da me interesuje. Ako stalno igram istu igru, bez obzira na to što sam u njoj dobar, meni to postaje dosadno. Zato i biram da igram druge igre, nepoznate. Mnogo mi je draže da se oprobam u nečemu drugom, pa makar u tome bio i loš, ali svakako će mi biti zanimljivo i onda mogu da vidim da li tu ima prostora za napredak ili ne. Ili sam na tom planu ograničen pa da znam da li treba da se okrenem nekom drugom. To je stalno istraživanje. Mislim da je svakom glumcu zanimljivo da se oproba u što više, ne samo žanrova, već i različitih karaktera, pa kako god to na kraju ispalo. Jeste, nekada je rizično, nekad je lakše raditi u onome u čemu si ušuškan i siguran, ali je definitivno i dosadno.
Za sada bez nastavka filma „Bilo jednom u Srbiji”
Pre nekoliko godina najavili ste da bi se mogao realizovati drugi deo „Bilo jednom u Srbiji”. Imate li informaciju dokle je stiglo sa tim projektom?
– Nažalost, nemam nikakve informacije. Nisam u kontaktu ni sa kim, znam da je to napisano i da je bilo interesovanje RTS-a da se to nastavi, ali šta se to sada u ovom ludom svetu sa tim desilo ko će ga znati (smeh).
Da li mislite da mladi glumci imaju prostor da izbegnu ukalupljivanje u slične uloge ili je ta raznolikost postala „privilegija” retkih?
– Da bi mladi glumci kasnije u svojoj karijeri izbegli ukalupljivanje u slične uloge moraju da rizikuju, Za to je potrebno da se mnogo toga odbije. Tu je rizik i na životnom planu, ali i na profesionalnom. Ja sam završio studije glume, ja radim ovo, to je moj posao i ja od toga živim. Uglavnom moraš da radiš stvari koje te možda ne ispunjavaju dovoljno, jer kod nas ne dobijaš toliko ponuda, ne radi se u tolikoj meri. Pogotovo sada, u poslednje vreme. Onda kada dobiješ neku ponudu tražiš nešto što bi moglo da te zainteresuje, ali uz mnogo rizika i mnogo odbijanja, a ja sam u životu mnogo više odbio nego što sam prihvatio. Nekako dovedeš sebe do toga da te možda zovu za različite stvari i da se nisi ukalupio. Ima i takvih glumaca koji su jednostavno darovani i za projekat dragoceni da igraju tu jednu liniju i da to od njih ne radi niko bolje. Neki sa tim isto treba da se zadovolje.
Vladimir Bijelić
