ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ДНЕВНИК”
БИЋЕ НЕОЧЕКИВАНИХ ОБРТА (ФОТО, ВИДЕО) Глумац ВИКТОР САВИЋ у сусрет премијери треће сезоне серије „12 РЕЧИ” ОТКРИВА СВЕ О НОВИМ ЕПИЗОДАМА: „Милош добија новог противника у оделу”
Трећа сезона домаће крими серије „12 речи“ са Виктором Савићем у главној улози, стиже пред гледаоце канала Суперстар ТВ у суботу, 29. новембра, а кроз десет епизода, које ће се емитовати викендом у 21 час, гледаћемо нове заплете и ликове, бројне неочекиване обрте и изненађења.
У наставку приче Савићев лик, адвокат Милош Ивановић, брани Филипа, свог клијента и пријатеља из детињства, осумњиченог за убиство локалног бизнисмена. Док покушава да докаже његову невиност, суочава се са силама подземља, манипулације и моћним противницима, које заступа адвокат Игор Маровић. У сржи приче лежи морална дилема, борба за правду и неизбежни сусрет с истином која може да преокрене живот сваког од ликова. У разговору за „Дневников” ТВ магазин Виктор Савић ексклузивно открива у ком смеру се Милош највише мења у трећој сезони серије „12 речи” и какав га унутрашњи пут чека овога пута.
– Милош је прошао свашта од прве сезоне, од првих корака у том адвокатском свету, као и у свету криминала, који расветљује, кроз разне личне промене. Сада је већ у једној зрелијој фази у којој има своју адвокатску канцеларију, прошао је неке ствари које кроз живот могу само да га поуче. На својим неким грешкама је учио. Ова трећа сезона, наравно, има, опет и много адвокатске акције, али ја је некако доживљавам као љубавну причу.
Трећа сезона је најављена као пуна изненађења. Хоћемо ли у њој видети неко ново Милошево лице, његове слабости или неочекиване одлуке?
– Не могу превише да откривам, али дефинитивно ће бити неочекиваних ствари. Оно што могу да кажем је да ће Милош добити свог противника, који је такође у оделу, односно, из исте је струке. То ће бити једна новина и оно што ће бити јако занимљиво.
Серија се кроз све три сезоне бави питањима система, моћи и борбе за правду. Шта бисте рекли - чега је то „12 речи” данас сведок, а чега опомена?
– Серија је огледало овог тренутка, не само код нас, него и у целом свету, кроз све три сезоне. Све што се дешава је нека савремена тема и савремени проблем. Не само у међуљудским односима, јер је то вечно, они су увек исти само их неке околности мењају. Овде је то неки нови технолошки криминал, то смо видели у првој сезони. Видећете, не могу даље да откривам, али и ова сезона неће разочарати на том плану. Биће препознатљивих тренутака, ствари које можемо да видимо свакодневно у новинама, тако да дефинитивно серија опомиње људе да буду правдољубиви, да говоре и шире истину, али не по цену тога да изгубе љубав. Она је најважнија.
Шта вам је било најзахтевније да психолошки пронађете код њега - његову хладнокрвност, моралне пукотине или личну рањивост у тој поставци његовог карактера између професионалне етике, морала и подземља кроз који у свом послу пролази?
– Дефинитивно ми је било најзахтевније да код њега пронађем то што се заправо доста разликује од мог посла, а то је та адвокатска професија, терминологија, начин заузимања и исказивања мишљења, а да буде уверљиво. То ми је било најзахтевније, све ово остало су неки међуљудски односи кроз које сам пролазио у животу или сам их виђао у блиским круговима, па сам имао пример из којег сам могао да учим. Све што је у вези са адвокатуром је из моје перспективе глумца потпуно нешто сувопарно и неразумљиво, па ми је и било најзахтевније.
Kолико вас је рад на Милошу, који стално балансира између добра и зла, подстакао да преиспитате и своје лично разумевање правде?
– Мислим да ми свакодневно и сви балансирамо између добра и зла. Морам да признам да ме рад на овој улози није подстакао да размишљам о томе, да разумем то и да преиспитам своје лично разумевање правде. Напротив, мислим да су ми мој живот, моје разумевање правде и та преиспитивања помогли да изградим лик Милоша. Дакле, потпуно је контрасмер.
Kако ваше лично гледање на свет да живимо између таме и потребе за светлошћу утиче на то како градите ликове који функционишу на моралној ивици?
– Свакодневно се сусрећемо са изборима. Ми се и будимо и живимо да бисмо свакодневно одлучили да ли смо на страни добра или зла. То је тај избор који ми на неком плану вечности морамо да правимо, ко наравно посматра из те перспективе. Свет функционише између таме и светла, а ми треба да се одредимо свакодневно. Наравно да ми такав начин размишљања на приватном плану помаже и на професионалном.
Да ли вам је неки ваш лични животни тренутак помогао да боље разумете све Милошеве дилеме, али и свет у којем опстаје?
– С обзиром да сам ја приватно имао више судских процеса, а два значајнија су трајала укупно осам година, имао сам прилику да из првог лица и са својим личним искуством посведочим како функционишу судови, адвокати, оптужени (смех). То је с једне стране било нешто негативно у мом животу, а с друге стране ја сам глумац и мени су те ствари драгоцене. Свако искуство ми је драгоцено, јер онда из њега градим ликове и односе.
Неколико пута сте у интервјуима говорили да свесно бирате различите жанрове, чак и када постоји ризик од неуспеха. Шта вас највише привлачи том преласку из потпуно различитих светова и колико ли вам је излажење из зоне комфора зарад неких улога помагало приватно?
– Да бих се бавио нечим, поготово нечим што је у вези са мојим послом, мора да ме забавља, да ме узбуђује и да ме интересује. Ако стално играм исту игру, без обзира на то што сам у њој добар, мени то постаје досадно. Зато и бирам да играм друге игре, непознате. Много ми је драже да се опробам у нечему другом, па макар у томе био и лош, али свакако ће ми бити занимљиво и онда могу да видим да ли ту има простора за напредак или не. Или сам на том плану ограничен па да знам да ли треба да се окренем неком другом. То је стално истраживање. Мислим да је сваком глумцу занимљиво да се опроба у што више, не само жанрова, већ и различитих карактера, па како год то на крају испало. Јесте, некада је ризично, некад је лакше радити у ономе у чему си ушушкан и сигуран, али је дефинитивно и досадно.
За сада без наставка филма „Било једном у Србији”
Пре неколико година најавили сте да би се могао реализовати други део „Било једном у Србији”. Имате ли информацију докле је стигло са тим пројектом?
– Нажалост, немам никакве информације. Нисам у контакту ни са ким, знам да је то написано и да је било интересовање РТС-а да се то настави, али шта се то сада у овом лудом свету са тим десило ко ће га знати (смех).
Да ли мислите да млади глумци имају простор да избегну укалупљивање у сличне улоге или је та разноликост постала „привилегија” ретких?
– Да би млади глумци касније у својој каријери избегли укалупљивање у сличне улоге морају да ризикују, За то је потребно да се много тога одбије. Ту је ризик и на животном плану, али и на професионалном. Ја сам завршио студије глуме, ја радим ово, то је мој посао и ја од тога живим. Углавном мораш да радиш ствари које те можда не испуњавају довољно, јер код нас не добијаш толико понуда, не ради се у толикој мери. Поготово сада, у последње време. Онда када добијеш неку понуду тражиш нешто што би могло да те заинтересује, али уз много ризика и много одбијања, а ја сам у животу много више одбио него што сам прихватио. Некако доведеш себе до тога да те можда зову за различите ствари и да се ниси укалупио. Има и таквих глумаца који су једноставно даровани и за пројекат драгоцени да играју ту једну линију и да то од њих не ради нико боље. Неки са тим исто треба да се задовоље.
Владимир Бијелић
