DA LI SE TIKVICE LJUŠTE PRE KUVANJA? Važno je obratiti pažnju na JEDAN DETALJ
Mlade tikvice u većini slučajeva nije potrebno ljuštiti jer je njihova kora potpuno jestiva, ali stručnjaci upozoravaju da izrazito gorak ukus može biti znak da plod nije bezbedan za konzumiranje.
Tikvice su tokom leta među najzastupljenijim namirnicama na pijacama, u prodavnicama i domaćim baštama. Mogu se pržiti, peći, grilovati, puniti ili dodavati čorbama, ali pre pripreme mnogi se pitaju isto – da li njihovu koru treba ukloniti?
U najvećem broju slučajeva odgovor je ne. Mlade i sveže tikvice imaju tanku, mekanu i potpuno jestivu koru, koja može da ostane na plodu bez obzira na to da li će završiti u tiganju, rerni ili na roštilju.
Kora je jestiva
Tikvice pripadaju letnjim tikvama koje se beru dok još nisu potpuno sazrele, zbog čega su im i kora i semenke dovoljno meke za jelo. Zadržavanje kore daje jelu bolju teksturu, pomaže kolutovima i komadima da očuvaju oblik tokom termičke obrade, a u tanjiru ostaje i deo vlakana koji bi guljenjem bio uklonjen.
Pre sečenja dovoljno je tikvicu dobro isprati pod mlazom obične vode i ukloniti krajeve. Povrće nije preporučljivo prati sapunom ili deterdžentom, a oštećene i nagnječene delove treba odseći pre pripreme. Tikvice bi trebalo oprati čak i kada planirate da ih ogulite, kako se nečistoće sa površine nožem ne bi prenele na unutrašnjost.
Kada ih oguliti
Guljenje ipak može biti korisno kada su tikvice veoma velike, starije ili su predugo ostale na biljci. Njihova kora tada postaje deblja i tvrđa, dok unutrašnjost može da bude vlaknasta i ispunjena krupnijim semenkama.
Manji plodovi uglavnom su nežniji, ukusniji i jednostavniji za pripremu. Preporučljivo je birati čvrste tikvice sjajne kore, bez mekanih, ulegnutih ili trulih delova. Stručnjaci za uzgoj letnjih tikava navode da kora postaje tvrđa što plod duže ostaje na biljci.
Ukoliko je kora samo delimično oštećena, nije neophodno oguliti ceo plod. Dovoljno je ukloniti problematični deo, pod uslovom da tikvica nema znake truljenja ili neuobičajen miris.
Gorčina je upozorenje
Mnogo važnije od pitanja da li tikvicu treba guliti jeste njen ukus. Ako je plod izrazito gorak, ne bi trebalo da se jede.
Takva gorčina može da ukaže na povećano prisustvo kukurbitacina, prirodnih gorkih jedinjenja koja u većoj količini mogu da izazovu mučninu, povraćanje, bolove u stomaku i dijareju. Nemački Savezni institut za procenu rizika savetuje da se neuobičajeno gorak ukus shvati kao upozorenje i da se takva tikvica odmah baci.
Rizik se češće povezuje sa tikvicama iz privatnih bašta, naročito kada se za sadnju koristi sačuvano seme ili dođe do ukrštanja sa ukrasnim tikvama. Na količinu gorkih jedinjenja mogu da utiču i sorta i uslovi u kojima je biljka rasla.
Važno je znati da guljenje neće rešiti problem, jer gorčina ne potiče samo iz kore. Ne pomažu ni kuvanje, pečenje ili prženje, pošto su pojedini kukurbitacini otporni na visoke temperature. Ako vam prvi zalogaj ima neprijatno i neuobičajeno gorak ukus, nemojte nastavljati da jedete jela.