Jedan je od najperspektivnijih mladih novinara
OD GUČE DO DUBAIJA (FOTO) Reporter RTS-a IGOR TOPALOVIĆ spojio avanturu i novinarstvo! RONIO JE SA ŽANDARMERIJOM I SKAKAO PADOBRANOM SA PRIPADNICIMA SAJ-A: „Morate da zainteresujete gledaoce”
Reporter informativnog programa Radio-televizije Srbije, Igor Topalović, jedan je od onih novinara čiji rad publiku vodi pravo u srž događaja i ljudskih priča.
Od prvih koraka u magazinu „Domac” i školskom „Gimnazionu”, do praćenja akcija Žandarmerije i SAJ-a, Igor je gradio svoju profesionalnu priču kroz iskrenu radoznalost, upornost i hrabrost. Na malom ekranu on je svedok i učesnik, koji publici približava stvarnost, bilo da izveštava sa migrantskih kampova, padobranskih skokova ili akcija specijalnih jedinica. Za „Dnevnikov” TV magazin, Igor ističe da mu svako iskustvo sa terena omogućava da dublje razume ljude i njihov posao, dok svoju ljubav prema izazovima i adrenalinu ume da prenese i na društvene mreže, približavajući televizijski svet mlađoj publici i pokazujući da se hrabrost, posvećenost i radost istraživanja mogu uspešno spojiti sa profesionalnim uspehom i ličnim zadovoljstvom.
Budući da svakodnevno pratite vojne i policijske jedinice, koliko vam iskustvo sa terena pomaže da bolje razumete i ljude i njihove profesionalne zadatke - više ljudsku stranu posla ili tehničko-taktičke aspekte?
– Jedna od najzanimljivijih, ali i najopasnijih stvari koje sam do sada radio bilo je praćenje policijskih jedinica u borbi protiv ilegalnih migranata uz mađarsku granicu, u jesen 2023. godine. Tada sam najviše vremena proveo sa pripadnicima Žandarmerije iz Novog Sada. Neke od akcija koje su sproveli, a na kojima mogu da im pozavide i mnoge svetske specijalne jedinice, ostale su ispod radara ili javnost to nije razumela. Ja sam tek shvatio veličinu toga kada sam i sam otišao na taj teren, video kako izgledaju imrpovizovani kampovi, ilegalni migranti, uglavnom bivši ratnici sa Bliskog istoka. Kada dosta vremena provodite sa pripadnicima vojske i policije, kada pratite njihove priče na neki način počinjete i njih dublje da razumete. I oni su ljudi od krvi i mesa. Odlazak u Dubai, sa pripadnicima SAJ-a, Kobri i Žandarmerije, na najprestižnije svetsko takmičenje specijalnih jedinica mi je omogućio da bolje upoznam te ljude.
U izveštavanju uživo greške su odmah vidljive svima. Kako se nosite sa lapsusima i šta ste iz takvih situacija, ukoliko su vam se one desile, naučili za dalji rad i jačanje samopouzdanja?
– Retko su mi se dešavali lapsusi u živom programu, jer me tada ispuni posebna vrsta adrenalina, zbog kojeg sam dodatno fokusiran na izveštavanje. Lapsuse sa snimanja reportaža čuvam i na kraju svake godine napravim, bar meni, zanimljiv video, jednu šaljivu kompilaciju. Tada ljudi vide da reporteri nisu roboti, da nisu produkt veštačke inteligencije, već da i oni greše. Možda je baš taj video moj način prevazilaženja straha od greške.
Jednom priliko ste rekli da gotovo sve što vas zanima van ekrana često prolazi kroz posao, a aktivnosti poput ronjenja sa Žandarmerijom, padobranskih skokova ili alpinizma zahtevaju puno energije i vremena. Kako uspevate da balansirate ove izazove sa odmorom i slobodnim vremenom, i da li vam to ikada opterećuje privatni život?
– Prednost poziva koji sam odabrao je da sve što me zanima, sve hobije prolazim kroz posao ili privatno sa ljudima koje sam upoznao na snimanjima. U manje od godinu dana sam ronio sa Žandarmerijom, skakao padobranom iz aviona sa SAJ-evcima, radio alpinistiku sa pripadnicima 72. brigade za specijalne operacije. Neki od tih ljudi su postali moji prijatelji, pa su samim tim i oplemenili moj privatni život.
Vaša ljubav prema avanturizmu i stalna potraga za izazovima često se prepliću sa poslom. Kako lična radoznalost i ekstremne situacije koje isprobavate utiču na izbor priča koje pratite i način na koji ih prenosite publici?
– Ako je snimanje zabavno meni, velike su šanse da će biti i gledaocima - dodatno ću se potruditi da bude. Znate, televizija, ovakva kakva je u Srbiji, je prevaziđen medij, morate se na sve moguće legitimne načine truditi da zainteresujete gledaoce.
Kako gledate na balans između lične promocije i kredibilnog izveštavanja na društvenim mrežama? Da li vam digitalni imidž danas znači skoro isto koliko i televizijski nastup?
– S obzirom na to da je televizija kao medij u velikoj krizi, da je prosečan gledalac malih ekrana u Srbiji star 52 godine, odlučio sam da svoj televizijski rad prenesem i na polje društvenih mreža. Mlađe generacije, kojima pripadam i ja, uglavnom se informišu na društvenim mrežama, pa sam shodno tome doneo odluku da i ja svoj rad prenosim na svojim profilima, najviše na Instagramu i Tiktoku. Tako, barem po mom mišljenju, brišem generacijski jaz kod gledalaca.
Od kadra do knjige
Postoji li neki projekat van klasičnog televizijskog novinarstva - možda dokumentarac, istraživački rad ili knjiga - koji biste voleli da napravite, a koji bi publici omogućio da vas vidi iz drugačijeg ugla?
– Slobodno vreme uglavnom provodim gledajući filmove i serije, igrane i dokumentarne. Samim tim ja učim o savremenim formatima, modernom načinu proizvodnje dokumentarca. Baš zato što vidim sebe u budućnosti u dužim formatima. Mnogo me zanima fotografija i kadar, sam po sebi. Često sam snimam i montiram priloge. Zato mi je važno da gledam kvalitetne strane medije i dokumentarce. Želeo bih jednog dana da ostavim i pisani trag, napišem knjigu. Iako sam okrenut budućnosti, ta bi knjiga bila o nečemu što se dešavalo u prošlosti.
Koja tema ili priča vam još uvek deluje kao pravi izazov i šta biste bili spremni da uradite da je realizujete na način koji do sada niste imali priliku?
– Da se okušam kao ratni reporter. Odlazak na neko ratište i izveštavanje sa tog područja smatraću vrhuncem svoje novinarske karijere. Nadam se da to neće biti kod nas.
Šta biste želeli da publika zna o vama, a što možda ne može da se vidi kroz televizijske priloge ili društvene mreže?
– Sve što želim da publika zna o meni ja objavim na društvenim mrežama. Mislim da nisam škrt sa informacijama o sebi.
Ako biste morali da izdvojite jednu vrednost ili princip koji vas vodi kroz karijeru i život, šta bi to bilo i zašto?
– Ponosan sam na svoje dragačevsko poreklo i zdravo odrastanje u porodičnoj atmosferi. Važno mi je da kad odem kod svojih roditelja u Guču da svakom sugrađaninu mogu da pružim ruku, a da se ničega ne stidim.
Ivana Japundža
