Intervju
On je DO SNAŽNOG TELA došao BEZ TERETANE! MILOŠ KRSTONOŠIĆ trenira u parku, a sada otkriva KAKO DO IDEALNE FIGURE: „Sve što glava zamisli mišić može da uradi!”
Poslednjih godina sve veću pažnju mladih privlači ulični sport, tj. Street workout, jer u njemu pronalaze zdraviju i zanimljiviju alternativu klasičnoj teretani.
Parkovi su postali njihova mesta okupljanja, gde se vežbanje pretvara u druženje na otvorenom. Iako na prvi pogled deluje kao jednostavan sport, jer se, uglavnom, zasniva na vežbama sopstvenom težinom, stvarnost je daleko zahtevnija - potrebni su izuzetna snaga, kontrola i izdržljivost, naročito onima koji žele da se takmiče. O tome kakve prednosti donosi ovakav način vežbanja, koje sve discipline postoje i kako izgledaju pripreme za takmičenja, za „Dnevnikov” TV magazin govorio je Miloš Krstonošić, koji se aktivno takmičarki bavi ovim sportom tri godine i koji je u njega ušao iz čiste radoznalosti:
- Trenirao sam neko vreme u teretani i dobro su mi išle vežbe kao što su zgib, propadanje, ruski zgib i slične. Zapravo, samo sam mislio da su mi dobro išle. Onda sam krenuo da istražujem po društvenim mrežama i video sam da postoji takmičenje na kojem sam učestvovao i, naravno, bio poslednji. E, tu je početak mog puta. Rekao sam sebi biću najbolji u ovome. Zadao sam sebi toliko visoke ciljeve da neću prestati sa ovim sportom dok ih ne ispunim. Tri godine sam u ovome i još uvek ih jurim, jer sve što glava zamisli, mišić može da uradi.
Za nekoga ko nikada nije čuo za street workout - kako biste najjednostavnije objasnili čime se zapravo bavite?
- Pre svega, jedina oprema koja je potrebna u ovom sportu je volja. To je sport u kojem su glavne vežbe zgib, propadanje, sklek, ruski zgib, ali i još mnogo vežbi kojima jačamo kako svaki deo tela tako i mentalno. Vežbe se pretežno rade sopstvenom kilažom. Takođe, možemo da dodamo i kilažu ako nam je prelako ili povećamo broj ponavljanja koji ćemo uraditi za jedan trening i na taj način ubzamo napredak. Dakle, street workout je vrlo jednostavan ali, u isto vreme, i zanimljiv sport jer svaka vežba ima mnogo varijacija i svaki dan možemo da naučimo nešto novo, jer, kako bi rekao Brus Li: „Ne bojim se čoveka koji zna 10.000 udaraca, bojim se čoveka koji je jedan udarac uradio 10.000 puta”. Ne, nas ne treba niko da se boji, ali poenta je da mi za taj zgib uradimo isti pokret hiljade i hiljade puta i znamo svaki milimetar pokreta, kako da pogodimo svaki mišić, kako da uradimo više ponavljanja i kako da budemo jači i izdržljiviji. To je i sport u kome se može upoznati puno ljudi sa istim interesovanjima i uvek ćete imati s kim da progovorite i pitate ga za savet ako odete u street workout park.
Često se ovaj sport poredi sa klasičnim treniranjem u teretani. Na osnovu vašeg iskustva, koje su ključne razlike i u čemu vidite glavne prednosti vežbanja sopstvenom telesnom težinom u odnosu na sprave i tegove?
- Ključna razlika jeste da street workout atleta koji vežba samo sopstvenom težinom i može da uradi 100 propadanja u seriji, otići će u teretanu i odraditi benč sa 100 kg bez problema, dok atleta iz teretane koja diže 100 kg na benču, neće moći ni 40 propadanja. Nemam ništa protiv teretane, ali ako ti nije cilj da ideš na bodibiliding takmičenja onda ti ona i nije potrebna. Iskreno, naspram treninga na šipkama meni trening u teretani dođe kao odmor. Šalu na stranu, ima stvarno spremnih atleta u teretani, naravno, ali veliki broj njih ide u teretanu samo kako bi mogli da kažu da su bili na treningu.
Ego ostavite kod kuće
Street workout je daleko više od običnog vežbanja na šipkama. Koje discipline postoje unutar ove sportske grane i po čemu se one razlikuju ?
– Freestyle i Dinamika su možda najteže i najopasnije grane uličnog sporta i zahtevaju jako dugačke treninge. Postoji i Statika, gde se naglašava kontrola i izometrijska snaga, a najpopularnije vežbe suFront Lever, Planche, Back Lever, vrlo zahtevne vežbe koje, takođe, iziskuju visok nivo spremnosti. Tu je i Street lifting koji meri maksimalnu silu pod opterećenjem. Dakle, u Street liftingu imamo četiri vežbe koje su ruski zgib, zgib, propadanje i čučanj, gde moramo da postignemo što veću kilažu. Recimo, okačimo o sebe 100 kg tegova i uradimo zgib, naravno, možda dvadesetak ljudi na svetu može da uradi ovo sa 100 kg, ali suština je da je potrebna kompletnost i ogromna snaga. Ovde je jako lako povrediti se ako se ne radi pametno i kada se baviš Street liftingom ego ostavi kod kuće. Takođe, imamo Endurance i Sets & Reps koji testiraju mentalnu i fizičku izdržljivost, meni omiljena disciplina. Ovde imamo takmičenja u maksimalnom broju ponavljanja u jednoj seriji, te disciplina, takođe, zahteva kompletnost, jer ne samo da moraš da budeš snažan, nego i izuzetno izdržljiv.
Na društvenim mrežama često delite satirične i duhovite video sadržaje koji „demotivišu” na zabavan način. Ali kako se vi lično nosite sa danima kada motivacija opadne?
- Moji klipovi za „demotivaciju” zapravo jesu motivacija i 99 odsto ljudi to shvata, ali ima i onih izuzetaka koji to nikako ne mogu da uvide. Kod mene je situacija ovakva, kada motivacija opadne tu dolazi disciplina. Ako se i to izmakne kontroli onda na red dolazi griža savesti, koja je ponekad i dobra, jer zbog nje sutradan odradim dupli trening.
S obzirom na to da se street workout-om bavite takmičarski već tri godine, koji trenutak ili rezultat biste izdvojili kao svoj najveći uspeh do sada i kako je izgledala vaša priprema za to takmičenje?
- Najveći uspeh mi je što sam otišao na Svetsko prvenstvo u Bugraskoj gde je bilo predstavnika iz preko 50 zemalja. Bio sam u top 15, ali tu nisam prikazao svoj maksimum, no neću da tražim izgovore. Jednoga dana biću prvi siguran sam u to. Sama priprema za takmičenje uglavnom nije teška, jer u ovom sportu, ako sve radiš kako treba, spreman si uvek, tokom cele godine. Samo koncipiraš trening prema takmičenju koje te čeka i dovoljno je i dva do tri meseca za pripremu. Takođe, trenutak koji bih izdvojio jeste da sam na jednom takmičenju upoznao jednu devojku, stvorio jedno čvrsto prijateljsvo koje je kasnije preraslo u ljubavi i sve mi se nešto čini, to je žena mog života.
Često se može čuti da je za uspeh u ovom sportu potrebna „dobra genetika”. Koliko je u tome istine i koji su to najčešći mitovi koje čujete od ljudi koji se prvi put susreću sa ovim sportom?
- Genetika ima udeo recimo pet odsto, dok istrajnost i vera u sebe čini 95 odsto. Najčešći mit koji čujem jeste: „Street workout nije za svakoga, on je samo za one `lagane`”. Takođe, često čujem i: „Lako je njemu on ima 70 kg, ajde nek on to radi sa mojih 100 kg”. Nije lako. Znam mnogo ljudi koji imaju 70 kg pa ne mogu da urade ni jedan zgib, a isto tako znam i mnogo ljudi sa 100 kg koji mogu da urade nešto za šta bi meni trebalo da vežbam pet godina ako krenem sutra.
Kolika je, iz vašeg ugla, popularnost street workout među mladima danas? Da li primećujete da interesovanje za ovaj sport raste, i ako da - šta mislite da je glavni razlog tome?
- Mislim da je street workout sport koji je u ekspanziji i koji će tek da stekne još veću popularnost, pogotovo među mladima, jer nisu vam potrebne ni pare ni oprema, samo „luda” glava koja ima viziju. Ako dođete na samo jedno takmičenje, tu ćete taj sport i zavoleti u to sam siguran.
Kada se osvrnete na svoje prve treninge, postoji li neka greška koju biste voleli da ste tada izbegli? I koje tri osnovne vežbe biste preporučili svakome ko želi da napravi prve korake u street workout bez obzira na fizičku spremu?
- Iskreno, iz grešaka se najbolje uči i sve svoje greške zagrlim oberučke, one su lekcije, to jednostavno mora da se prođe. Ovo je sport u kojem moraš da naučiš kako ti telo funkcioniše, moraš da ga slušaš, nekada ga nećeš dobro čuti. Samo se dobro zagrej i nema brige, sve je proces. Jedina greška jeste, ako želiš što pre da uđeš u takmičarske vode, uzmi trenera, naučićeš mnogo stvari za kratko vreme, čak i kada misliš da znaš mnogo. Uvek postoji neko ko zna još više. Prihvati svaki savet, pokušaj, isprobaj, možda je dobro, a možda i ne. Ne znaš dok ne probaš. Bez obzira na fizičku spremu uvek ćete moći da radite negativni pokret kod tri glavne vežbe što su zgib, propadanje i sklek. Dakle, ako već ne možeš zgib, skoči na šipku i spuštaj se što sporije možeš, tu krećeš da stvaraš nova neuronska vlakna koja su ti potrebna da bi pokret bio sve lakši i lakši. Uz to, postoje i razne varijacije tih vežbi, recimo australijski zgib, polutrbušnjaci, polu čučanj ili polu sklek. Sve su to pokreti iz kojih vežba kreće ka savršenstvu, to može svako ako ima volju i ako je u tome istrajan.
Ivana Japundža
