PATRIJARH PAVLE U DVE REČENICE OBJASNIO SUŠTINU VERE "Ne vredi ti ni krst ni molitva ako radiš ove tri stvari"
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
U savremenom svetu pitanje suštine hrišćanstva i pravoslavlja ostaje izuzetno važno - ne samo kao duhovna tema već i kao lični i društveni putokaz. Hrišćanstvo, a posebno pravoslavlje, nije samo skup rituala, običaja ili pravila. Njegova srž ne leži u spoljnim oblicima, već u unutrašnjem stanju čoveka - u njegovoj savesti, ljubavi, istini i spremnosti da se živi u skladu sa dobrom, pa čak i onda kada ga to košta.
Pravoslavlje nas uči da vera nije deklaracija, već život. Nije dovoljno prekrstiti se ili zapaliti sveću ako istovremeno okrećemo glavu od tuđe patnje ili gubimo ljudskost pred sopstvenim slabostima. Suština vere je u iskrenosti i poniznosti.
Vrline koje pravoslavlje uzdiže kao najviše nisu spoljašnje pobede, već unutrašnja dostignuća: smirenje, milosrđe, istinoljubivost, hrabrost da se prizna greška i snaga da se čini dobro. Prava vera ne galami o tuđim grehovima, već ćuti pred sopstvenim, boreći se sa njima u tišini. Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Jer, ako nemamo ljubavi, sve drugo gubi smisao. Ako gazimo bližnje, a pozivamo se na Boga, onda nismo shvatili ništa. Ako ćutimo pred sopstvenom sramotom, a vičemo na tuđu nepravdu, tada naša vera postaje prazna ljuštura.
Patrijarh Pavle je svojevremeno u dve rečenice objasnio suštinu vere:
"Nije vera da se krstiš, a gaziš čoveka do sebe. Nije čojstvo da vičeš na nepravdu, a ćutiš pred svojom sramotom. Bog ne traži savršenstvo već čisto srce. Budimo ljudi, pa i po cenu da ostanemo sami."
Pravoslavlje nas uči da ljubav nije samo emocija već duhovno stanje, način postojanja koji prevazilazi granice ličnog i uzdiže se do univerzalnog.
Pravoslavna duhovnost uči da istinska ljubav nije prolazni osećaj ni puko saosećanje, već način života – stalna spremnost na služenje, praštanje, žrtvu i razumevanje.
