Pevačica MILA o EP-JU „AURORA” i muzici bez žanrovskih granica: „PUBLIKA JE SPREMNA DA ČUJE NEŠTO NOVO”

Šira publika imala je priliku da je upozna i kroz nastup na takmičenju „Pesma za Evroviziju”, gde se, prošle godine, predstavila pesmom „Gaia”, dok istovremeno kroz društvene mreže posvećeno gradi odnos sa svojom publikom. Novi korak u njenoj karijeri donosi EP „Aurora” (EP; extended play; mini-album), izdanje sa pet pesama koje otkrivaju jednu nežniju, emotivniju stranu njenog umetničkog izraza. Ipak, ta poetičnija i melodičnija Mila ne isključuje energiju i razigranost po kojima je već prepoznatljiva, već ih suptilno prožima, gradeći autentičan balans između svoja dva muzička sveta. U razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin, MILA govori o emocijama koje su oblikovale „Auroru”, značaju saradnje sa umetnicima poput Noira, kao i uticaju španske kulture i latino-zvuka koji sve više pronalaze mesto u njenoj muzici. Osvrće se i na slobodu u mešanju žanrova, važnost autorstva i odnos sa publikom, ali i otkriva da u narednom periodu priprema dinamičnije projekte, u kojima će njena energična, „peligrosa” strana doći do punog izražaja.

- „Aurora” je izvukla dosta novih emocija iz mene koje do sada nisu bile viđene u mojoj muzici. Ja uvek kažem da će u meni večno da se bore dve Mile, jedna voli više melanholičnu molsku muziku, a druga želi brzi ritam uz koji će da se igra i skače. Zato sam i između ostalog „Mila peligrosa”, upravo taj pseudonim predstavlja moja dva sveta koja kanališem kroz svoju muziku. „Aurora” je definitivno mila strana mene - poetična, emotivnija, melodična… - otkriva MILA na početku našeg razgovora.

Na ovom EP-ju sarađujete sa mladim artistom Noirom, što je donelo zanimljiv spoj senzibiliteta, a čini se da su nove generacije umetnika sve otvorenije kada su u pitanju međusobna podrška i zajednički rad. Koliko je to „umrežavanje” važno za razvoj karijere i gde se u takvom okruženju nalazi granica između saradnje i konkurencije?

- Kroz saradnje sa umetnicima koji mogu da razumeju vaš senzibilitet i viziju se stvara najlepša muzika, uvek je posebna energija u pitanju kad se rade takvi projekti. Noira poznajem i pre ove saradnje i samo je bilo pitanje vremena kada ćemo da snimimo nešto zajedno. On je čist primer kvalitetnog, talentovanog artista koji ne samo da stvara dobru muziku nego je i jako dobro razume, poznaje žanrove i autentičan je. Ovaj zvuk je bio idealan za našu saradnju. Takođe, saradnje sa umetnicima znače i upoznavanje naše muzike sa različitom publikom i to mnogo znači. Ja do sada nisam imala puno kolaboracija, ali sam otvorena za buduće zajedničke projekte.

Kako doživljavate sve prisutniji uticaj latino-zvuka u muzici i da li planirate da ga, zajedno sa španskim jezikom koji ste već povremeno uključivali, još snažnije integrišete u svoj izraz i time se približite globalnoj sceni?

- Od kad sam prvi put otputovala u Španiju, ostala sam pod takvim utiskom i osetila toliku povezanost sa njihovim mentalitetom da je taj jezik prirodno našao put do moje muzike. Malopre sam spomenula da se u meni krije i ta verzija Mile koja je aktivnija, voli brže ritmove, voli da igra i to upravo kanališem kroz muziku gde se nalaze neki španski ili latino-elementi. Regeton je jedan od mojih omiljenih žanrova, flamenko takođe, a i sama kultura odakle potiču me jako inspiriše. Imam osećaj kao da taj uticaj tek treba da sprovedem kroz svoju muziku i tek će se osetiti kroz naredne projekte. Tako da od mene i te kako može da se očekuje nešto brže u narednom periodu, bez obzira na to što je EP „Aurora” u dosta laganijem ritmu. A što se tiče španskog uticaja generalno kod nas na sceni, ima ga mnogo češće nego pre i mislim da je to talas koji će formirati novi komercijalni zvuk kod nas na Balkanu. To me i ne čudi jer zaista vidim sličnost u hispanskom mentalitetu i našem. Ne kažu džabe da smo mi na Balkanu - Latino Evropa.

Vaša muzika je izrazito eksperimentalna i teško ju je svrstati u samo jedan žanr, jer se u njoj prepliću R&B, rep, trep, pop, drum and bass i drugi pravci. Kako gledate na brisanje žanrovskih granica u muzici i da li verujete da je ta sloboda mešanja stilova budućnost?

- Mislim da je uvođenje novih žanrova kod nas neophodno, jer dugo na našoj sceni vlada zvuk koji je dosta prepoznatljiv, ali takođe i često repetativan. Mislim da dolazi novo vreme za muziku i da je publika spremnija da čuje nešto novo i drugačije. Žanrovi koje ja donosim na scenu nisu alternativni, oni su u svetu već davno poznati i pripadaju komercijalnom zvuku i želim da to bude zastupljeno i kod nas. Ja sam generalno i kroz život osoba koja voli da širi svoje vidike i uvek proba nešto drugačije i to će se uvek osetiti i kroz moju muziku. A takođe, u pitanju je stvaranje nove muzike, zar to ne treba da bude najslobodniji proces i vid umetnosti? Ako stvaraš nešto kvalitetno i autentično, ne postoje pravila, bukvalno pravimo muziku, to je samo po sebi toliko kul i prelepo i to i treba da bude način da ispoljimo ko smo i šta volimo, a kod mene je lista tih stvari uvek dugačka.

Koliko vam je važna kontrola nad sopstvenim stvaralaštvom, od pisanja tekstova do zvuka i produkcije i da li pravite kompromise ili se vodite isključivo ličnim osećanjima?
 

- Ja uvek više volim da sama pišem tekstove, smatram da je neophodno da svaki artist izgradi i usavrši svoje veštine, a pisanje je definitivno jedna od tih koja, ako se ne vežba - lako se ispadne iz ritma i teško se pronalazi inspiracija. Naravno, ja sam uvek otvorena da čujem tuđe ideje i ako radim na nekom grupnom projektu, ako mi neko predloži nešto što je bolje - pristajem na tu ideju. EP „Aurora” je upravo primer toga. Takođe, kada sarađuješ sa nekim ko ima isti senzibilitet kao ti i ideje vam se kreću u istom pravcu, onda pisanje tekstova dođe kao neko sklapanje slagalice, bukvalno se dopunjujemo idejama. I u takvim situacijama nemam problem da tuđi tekst bude u mom projektu, jer ako se sa istim povezujem i nastao je kao proizvod dobre saradnje, onda je to win-win. Ipak, trudim se da napišem barem nešto svaki dan, kako bih održala taj momentum stvaranja i usavršavala se. Nekad neki stari tekstovi završe u novim pesmama, sve što se zapiše je vredno i treba iskoristiti trenutak kada imamo ideje, jer ako promašimo taj momenat, one brzo nestanu i posle ih se teško sećamo.

Kada radite na novoj pesmi, da li prvo „dolazi” tekst, melodija ili osećaj koji želite da prenesete? Kako izgleda taj kreativni proces iza zatvorenih vrata?
 

- Ja uvek više volim da smislim flou i melodiju i onda na osnovu toga pišem tekst, mada nekad se desi i obrnuto. Baš nema određene dinamike, sve zavisi od projekta, od žanra itd. 

S obzirom na to da na društvenim mrežama aktivno gradite odnos sa publikom, koliko vas komentari i reakcije pratilaca oblikuju kao umetnika i gde vidite balans između toga da publiku „prilagođavate sebi” i potrebe da se delimično prilagodite njenim očekivanjima?
 

- Ja jako volim komunikaciju sa publikom i volim sve vrste komentara. Nikad nisam bila osoba koja preterano obraća pažnju na ove negativne, iako se oni uvek nađu, pogotovo na društvenim mrežama. Jednostavno, ne očekujem da me svi razumeju i da se svima sviđa šta radim, a ako neko odluči javno da priča o tome, to je njihova stvar. Što se tiče stvaranja muzike, česta su različita mišljenja o tome šta bi trebalo da radim i uvek neko hoće još nešto, ali trudim se da svaku od tih informacija dobro izanaliziram pre nego da ih primim k srcu, jer na kraju dana ovo je moja umetnost i ona dolazi intuitivno i ne želim da je forsiram samo zato što neko to traži od mene.

Postoji li nešto što još niste pokazali, a osećate da tek dolazi i da će možda najviše iznenaditi publiku?
 

- Sigurno da da, i ja samu sebe nekad iznenađujem različitim pravcima kojima idem, tako da se nikad ne zna kakav će biti rezultat. Ono što znam sigurno je da za leto pripremam nešto brže i da će „peligrosa” strana mene sigurno biti dominantna.

Ivana Japundža