Певачица МИЛА о ЕП-ЈУ „АУРОРА” и музици без жанровских граница: „ПУБЛИКА ЈЕ СПРЕМНА ДА ЧУЈЕ НЕШТО НОВО”

Шира публика имала је прилику да је упозна и кроз наступ на такмичењу „Песма за Евровизију”, где се, прошле године, представила песмом „Gaia”, док истовремено кроз друштвене мреже посвећено гради однос са својом публиком. Нови корак у њеној каријери доноси ЕП „Аурора” (EP; extended play; мини-албум), издање са пет песама које откривају једну нежнију, емотивнију страну њеног уметничког израза. Ипак, та поетичнија и мелодичнија Мила не искључује енергију и разиграност по којима је већ препознатљива, већ их суптилно прожима, градећи аутентичан баланс између своја два музичка света. У разговору за „Дневников” ТВ магазин, МИЛА говори о емоцијама које су обликовале „Аурору”, значају сарадње са уметницима попут Ноирa, као и утицају шпанске културе и латино-звука који све више проналазе место у њеној музици. Осврће се и на слободу у мешању жанрова, важност ауторства и однос са публиком, али и открива да у наредном периоду припрема динамичније пројекте, у којима ће њена енергична, „пелигроса” страна доћи до пуног изражаја.

- „Аурора” је извукла доста нових емоција из мене које до сада нису биле виђене у мојој музици. Ја увек кажем да ће у мени вечно да се боре две Миле, једна воли више меланхоличну молску музику, а друга жели брзи ритам уз који ће да се игра и скаче. Зато сам и између осталог „Мила пелигроса”, управо тај псеудоним представља моја два света која каналишем кроз своју музику. „Аурора” је дефинитивно мила страна мене - поетична, емотивнија, мелодична… - открива МИЛА на почетку нашег разговора.

На овом ЕП-ју сарађујете са младим артистом Ноиром, што је донело занимљив спој сензибилитета, а чини се да су нове генерације уметника све отвореније када су у питању међусобна подршка и заједнички рад. Колико је то „умрежавање” важно за развој каријере и где се у таквом окружењу налази граница између сарадње и конкуренције?

- Кроз сарадње са уметницима који могу да разумеју ваш сензибилитет и визију се ствара најлепша музика, увек је посебна енергија у питању кад се раде такви пројекти. Ноира познајем и пре ове сарадње и само је било питање времена када ћемо да снимимо нешто заједно. Он је чист пример квалитетног, талентованог артиста који не само да ствара добру музику него је и јако добро разуме, познаје жанрове и аутентичан је. Овај звук је био идеалан за нашу сарадњу. Такође, сарадње са уметницима значе и упознавање наше музике са различитом публиком и то много значи. Ја до сада нисам имала пуно колаборација, али сам отворена за будуће заједничке пројекте.

Како доживљавате све присутнији утицај латино-звука у музици и да ли планирате да га, заједно са шпанским језиком који сте већ повремено укључивали, још снажније интегришете у свој израз и тиме се приближите глобалној сцени?

- Од кад сам први пут отпутовала у Шпанију, остала сам под таквим утиском и осетила толику повезаност са њиховим менталитетом да је тај језик природно нашао пут до моје музике. Малопре сам споменула да се у мени крије и та верзија Миле која је активнија, воли брже ритмове, воли да игра и то управо каналишем кроз музику где се налазе неки шпански или латино-елементи. Регетон је један од мојих омиљених жанрова, фламенко такође, а и сама култура одакле потичу ме јако инспирише. Имам осећај као да тај утицај тек треба да спроведем кроз своју музику и тек ће се осетити кроз наредне пројекте. Тако да од мене и те како може да се очекује нешто брже у наредном периоду, без обзира на то што је ЕП „Аурора” у доста лаганијем ритму. А што се тиче шпанског утицаја генерално код нас на сцени, има га много чешће него пре и мислим да је то талас који ће формирати нови комерцијални звук код нас на Балкану. То ме и не чуди јер заиста видим сличност у хиспанском менталитету и нашем. Не кажу џабе да смо ми на Балкану - Латино Европа.

Ваша музика је изразито експериментална и тешко ју је сврстати у само један жанр, јер се у њој преплићу R&B, реп, треп, поп, drum and bass и други правци. Како гледате на брисање жанровских граница у музици и да ли верујете да је та слобода мешања стилова будућност?

- Мислим да је увођење нових жанрова код нас неопходно, јер дуго на нашој сцени влада звук који је доста препознатљив, али такође и често репетативан. Мислим да долази ново време за музику и да је публика спремнија да чује нешто ново и другачије. Жанрови које ја доносим на сцену нису алтернативни, они су у свету већ давно познати и припадају комерцијалном звуку и желим да то буде заступљено и код нас. Ја сам генерално и кроз живот особа која воли да шири своје видике и увек проба нешто другачије и то ће се увек осетити и кроз моју музику. А такође, у питању је стварање нове музике, зар то не треба да буде најслободнији процес и вид уметности? Ако ствараш нешто квалитетно и аутентично, не постоје правила, буквално правимо музику, то је само по себи толико кул и прелепо и то и треба да буде начин да испољимо ко смо и шта волимо, а код мене је листа тих ствари увек дугачка.

Колико вам је важна контрола над сопственим стваралаштвом, од писања текстова до звука и продукције и да ли правите компромисе или се водите искључиво личним осећањима?
 

- Ја увек више волим да сама пишем текстове, сматрам да је неопходно да сваки артист изгради и усаврши своје вештине, а писање је дефинитивно једна од тих која, ако се не вежба - лако се испадне из ритма и тешко се проналази инспирација. Наравно, ја сам увек отворена да чујем туђе идеје и ако радим на неком групном пројекту, ако ми неко предложи нешто што је боље - пристајем на ту идеју. ЕП „Аурора” је управо пример тога. Такође, када сарађујеш са неким ко има исти сензибилитет као ти и идеје вам се крећу у истом правцу, онда писање текстова дође као неко склапање слагалице, буквално се допуњујемо идејама. И у таквим ситуацијама немам проблем да туђи текст буде у мом пројекту, јер ако се са истим повезујем и настао је као производ добре сарадње, онда је то win-win. Ипак, трудим се да напишем барем нешто сваки дан, како бих одржала тај моментум стварања и усавршавала се. Некад неки стари текстови заврше у новим песмама, све што се запише је вредно и треба искористити тренутак када имамо идеје, jер ако промашимо тај моменат, оне брзо нестану и после их се тешко сећамо.

Када радите на новој песми, да ли прво „долази” текст, мелодија или осећај који желите да пренесете? Како изгледа тај креативни процес иза затворених врата?
 

- Ја увек више волим да смислим флоу и мелодију и онда на основу тога пишем текст, мада некад се деси и обрнуто. Баш нема одређене динамике, све зависи од пројекта, од жанра итд. 

С обзиром на то да на друштвеним мрежама активно градите однос са публиком, колико вас коментари и реакције пратилаца обликују као уметника и где видите баланс између тога да публику „прилагођавате себи” и потребе да се делимично прилагодите њеним очекивањима?
 

- Ја јако волим комуникацију са публиком и волим све врсте коментара. Никад нисам била особа која претерано обраћа пажњу на ове негативне, иако се они увек нађу, поготово на друштвеним мрежама. Једноставно, не очекујем да ме сви разумеју и да се свима свиђа шта радим, а ако неко одлучи јавно да прича о томе, то је њихова ствар. Што се тиче стварања музике, честа су различита мишљења о томе шта би требало да радим и увек неко хоће још нешто, али трудим се да сваку од тих информација добро изанализирам пре него да их примим к срцу, јер на крају дана ово је моја уметност и она долази интуитивно и не желим да је форсирам само зато што неко то тражи од мене.

Постоји ли нешто што још нисте показали, а осећате да тек долази и да ће можда највише изненадити публику?
 

- Сигурно да да, и ја саму себе некад изненађујем различитим правцима којима идем, тако да се никад не зна какав ће бити резултат. Оно што знам сигурно је да за лето припремам нешто брже и да ће „пелигроса” страна мене сигурно бити доминантна.

Ивана Јапунџа