PRETURAO PO PORODIČNIM PAPIRIMA, PA SE OBOGATIO Sud mu dosudio 110.000 evra
Ono što je godinama stajalo zaboravljeno među porodičnim dokumentima ispostavilo se kao pravo bogatstvo.
Naslednik iz Italije, posle višegodišnje pravne borbe, uspeo je da dokaže pravo na čak 110.000 evra koji su decenijama bili na zaboravljenom bankovnom računu.
Priča dolazi iz mesta San Đorđo Kanaveze, nedaleko od Torina, gde je Fabio Mineti, sređujući dokumentaciju nakon smrti oca, pronašao dve stare štedne knjižice otvorene još sedamdesetih godina prošlog veka. Na njima je bilo deponovano više od pet miliona italijanskih lira, a porodica je vremenom potpuno zaboravila da taj novac uopšte postoji.
Do novca stigao tek posle suda
Mineti je pokušao da podigne novac, ali je naišao na problem jer je banka koja je izdala štedne knjižice u međuvremenu prošla kroz više spajanja i reorganizacija. Zbog toga je zatražio pravnu pomoć, a slučaj je završio pred sudom.
Tokom postupka nije obračunat samo prvobitni iznos u italijanskim lirama, već i zakonska revalorizacija i kamate koje su se nagomilavale tokom više decenija. Na kraju je sud utvrdio da nasledniku pripada oko 110.000 evra, koje treba da isplati banka naslednica institucije u kojoj je novac prvobitno bio položen.
Odlučujuće bilo pitanje zastarelosti
Ključno pitanje u sporu bilo je da li je potraživanje zastarelo. Banka je tvrdila da je prošlo previše vremena i da naslednik više nema pravo na isplatu.
Sud je, međutim, zauzeo drugačiji stav i presudio da rok zastarelosti nije mogao da počne da teče sve dok naslednik nije saznao da štedne knjižice postoje, odnosno dok ih nije pronašao među porodičnim dokumentima. Upravo je to bilo presudno da njegov zahtev bude usvojen.
Pouka za sve koji čuvaju stare papire
Ovaj slučaj pokazuje da stare štedne knjižice i druga finansijska dokumenta ponekad mogu imati značajnu vrednost, čak i ako se decenijama smatralo da više ništa ne vrede.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da se ovakav ishod ne može automatski primeniti na sve slučajeve. Pravo na isplatu zavisi od propisa države u kojoj je novac bio položen, vrste štednog proizvoda i konkretnih okolnosti svakog slučaja.
Zato savetuju da se stare štedne knjižice, ugovori i druga finansijska dokumenta ne bacaju bez prethodne provere, jer se iza zaboravljenih papira ponekad može kriti imovina vredna desetine, pa i stotine hiljada evra.
