ПРЕТУРАО ПО ПОРОДИЧНИМ ПАПИРИМА, ПА СЕ ОБОГАТИО Суд му досудио 110.000 евра
Оно што је годинама стајало заборављено међу породичним документима испоставило се као право богатство.
Наследник из Италије, после вишегодишње правне борбе, успео је да докаже право на чак 110.000 евра који су деценијама били на заборављеном банковном рачуну.
Прича долази из места Сан Ђорђо Канавезе, недалеко од Торина, где је Фабио Минети, сређујући документацију након смрти оца, пронашао две старе штедне књижице отворене још седамдесетих година прошлог века. На њима је било депоновано више од пет милиона италијанских лира, а породица је временом потпуно заборавила да тај новац уопште постоји.
До новца стигао тек после суда
Минети је покушао да подигне новац, али је наишао на проблем јер је банка која је издала штедне књижице у међувремену прошла кроз више спајања и реорганизација. Због тога је затражио правну помоћ, а случај је завршио пред судом.
Током поступка није обрачунат само првобитни износ у италијанским лирама, већ и законска ревалоризација и камате које су се нагомилавале током више деценија. На крају је суд утврдио да наследнику припада око 110.000 евра, које треба да исплати банка наследница институције у којој је новац првобитно био положен.
Одлучујуће било питање застарелости
Кључно питање у спору било је да ли је потраживање застарело. Банка је тврдила да је прошло превише времена и да наследник више нема право на исплату.
Суд је, међутим, заузео другачији став и пресудио да рок застарелости није могао да почне да тече све док наследник није сазнао да штедне књижице постоје, односно док их није пронашао међу породичним документима. Управо је то било пресудно да његов захтев буде усвојен.
Поука за све који чувају старе папире
Овај случај показује да старе штедне књижице и друга финансијска документа понекад могу имати значајну вредност, чак и ако се деценијама сматрало да више ништа не вреде.
Ипак, стручњаци упозоравају да се овакав исход не може аутоматски применити на све случајеве. Право на исплату зависи од прописа државе у којој је новац био положен, врсте штедног производа и конкретних околности сваког случаја.
Зато саветују да се старе штедне књижице, уговори и друга финансијска документа не бацају без претходне провере, јер се иза заборављених папира понекад може крити имовина вредна десетине, па и стотине хиљада евра.
