U SUBOTU OBELEŽAVAMO SVETOG ILIJU GROMOVNIKA Stari običaji upozoravaju šta nikako ne smete raditi 2. avgusta NAROD GA SE I DANAS BOJI I POŠTUJE GA

Ovaj dan prate brojna narodna verovanja, strogi običaji i predanja koja su se prenosila generacijama.

Ko je bio Sveti Ilija i zašto ga narod toliko poštuje?
Sveti Ilija, poznat i kao Ilija Gromovnik, bio je izraelski prorok iz 9. veka pre nove ere. Rođen je u mestu Tesvit, zbog čega se naziva Ilija Tesvićanin. Veruje se da se nije upokojio kao drugi svetitelji, već se živ uzneo na nebo u vatrenim kočijama koje vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija plamen.

Pravoslavna crkva ga smatra jednim od najmoćnijih proroka, a narod ga svetkuje sa posebnim strahopoštovanjem. Grmljavinu i oluju, koje se često javljaju na ovaj dan, vernici tumače kao tutnjavu njegovih vatrenih kola.

Narodni običaji i zabrane za Svetog Iliju

Na dan Svetog Ilije strogo se poštuju određeni običaji, a mnogi se i danas pridržavaju sledećih pravila:

Ne radi se u polju – veruje se da bi usevi mogli "izgoreti od sunca" ako se toga dana obrađuju.

Ne ulazi se u reke i jezera – postoji staro verovanje da voda tada „doziva žrtve“ i da je posebno opasna.

Ne krstite se tokom grmljavine – jer se veruje da tada Sveti Ilija gađa đavole, a nečastivi bi mogao da se sakrije pod krst.

Jede se med – kako bi ljudi bili zdravi cele godine. Često se deci mažu obrazi medom da bi bila vesela i zdrava.

Gleda se mesto gde je udario grom – jer narod veruje da se tu krije zlo.

"Od Svetog Ilije - sunce sve milije"

Praznik Svetog Ilije se tradicionalno vezuje i za promenu vremenskih prilika. Kaže se da od tada „sunce više ne prži“, jer počinje blagi pad temperature.

Ako na ovaj dan padne kiša, to se smatra božijim blagoslovom i nagoveštajem rodne godine. Sveti Ilija se, prema narodnoj tradiciji, smatra gospodarom munja, gromova i kiše, nasledivši osobine starog slovenskog boga Peruna.

Sveti Ilija i narodno predanje

Ilija se pominje u Bibliji, Talmudu i čak u Kuranu. Njegov sukob sa carem Ahavom, koji je zbog žene Jezavelje napustio veru, doveo je do čuvenog čuda - tri i po godine nije bilo kiše, što je narod tumačio kao dokaz njegove sile i vere u Boga.

I dan-danas se veruje da kada grmi na Ilindan, Sveti Ilija "vozi svoja kola po nebu" i goni zle duhove. U ikonopisanju, Ilija se prikazuje u svojim vatrenim kolima kako se uznosi na nebo - motiv koji izaziva strahopoštovanje.

U mnogim krajevima Srbije na ovaj dan se organizuju crkvene svečanosti, sabori, vašari i litije. Mnoge crkve i manastiri posvećeni su upravo Svetom Iliji, a vernici iz svih krajeva dolaze da mu se pomole za zdravlje, zaštitu od oluja i rodnu godinu.