У СУБОТУ ОБЕЛЕЖАВАМО СВЕТОГ ИЛИЈУ ГРОМОВНИКА Стари обичаји упозоравају шта никако не смете радити 2. августа НАРОД ГА СЕ И ДАНАС БОЈИ И ПОШТУЈЕ ГА
Српска православна црква и верници 2. августа славе један од највећих летњих празника - Светог Илију Громовника
Овај дан прате бројна народна веровања, строги обичаји и предања која су се преносила генерацијама.
Ко је био Свети Илија и зашто га народ толико поштује?
Свети Илија, познат и као Илија Громовник, био је израелски пророк из 9. века пре нове ере. Рођен је у месту Тесвит, због чега се назива Илија Тесвићанин. Верује се да се није упокојио као други светитељи, већ се жив узнео на небо у ватреним кочијама које вуку четири коња из чијих ноздрва избија пламен.
Православна црква га сматра једним од најмоћнијих пророка, а народ га светкује са посебним страхопоштовањем. Грмљавину и олују, које се често јављају на овај дан, верници тумаче као тутњаву његових ватрених кола.
Народни обичаји и забране за Светог Илију
На дан Светог Илије строго се поштују одређени обичаји, а многи се и данас придржавају следећих правила:
Не ради се у пољу – верује се да би усеви могли "изгорети од сунца" ако се тога дана обрађују.
Не улази се у реке и језера – постоји старо веровање да вода тада „дозива жртве“ и да је посебно опасна.
Не крстите се током грмљавине – јер се верује да тада Свети Илија гађа ђаволе, а нечастиви би могао да се сакрије под крст.
Једе се мед – како би људи били здрави целе године. Често се деци мажу образи медом да би била весела и здрава.
Гледа се место где је ударио гром – јер народ верује да се ту крије зло.
"Од Светог Илије - сунце све милије"
Празник Светог Илије се традиционално везује и за промену временских прилика. Каже се да од тада „сунце више не пржи“, јер почиње благи пад температуре.
Ако на овај дан падне киша, то се сматра божијим благословом и наговештајем родне године. Свети Илија се, према народној традицији, сматра господаром муња, громова и кише, наследивши особине старог словенског бога Перуна.
Свети Илија и народно предање
Илија се помиње у Библији, Талмуду и чак у Курану. Његов сукоб са царем Ахавом, који је због жене Језавеље напустио веру, довео је до чувеног чуда - три и по године није било кише, што је народ тумачио као доказ његове силе и вере у Бога.
И дан-данас се верује да када грми на Илиндан, Свети Илија "вози своја кола по небу" и гони зле духове. У иконописању, Илија се приказује у својим ватреним колима како се узноси на небо - мотив који изазива страхопоштовање.
У многим крајевима Србије на овај дан се организују црквене свечаности, сабори, вашари и литије. Многе цркве и манастири посвећени су управо Светом Илији, а верници из свих крајева долазе да му се помоле за здравље, заштиту од олуја и родну годину.