MADRID NA ČETIRI TOČKA U DVA DANA Srpski „fića” atrakcija kraljevskih ulica

Grad bogat istorijom i kulturom, prosto isijava opuštenošću i različitošću. Nekadašnja imperija baštini kulturu svojih nekadašnjih kolonija, i sve se to preliva na ulice, uz šetnju i smeh, muziku i uvek otvorene restorane, posebno one u La Latini, jednoj od najstarijih gradskih četvrti, poznatoj po uskim ulicama, tapas barovima i nedeljnom buvljaku El Rastro.

A da obiđete grad veličine Beograda, potrebno vam je neko prevozno sredstvo. U našem slučaju, bio je to čuveni „Zastavin“ „fića“ iz 1978. I tako smo imali priliku da uživamo u svim mogućim bojama i verzijama ovog evergrin modela, u kojem se vozio svaki stanovnik Jugoslavije između 1955. i 1985. godine. Čuveni „fića“ nastao je kao italijanski model Fiat 600, koji je predstavljen 1955. u Torinu. Dizajnirao ga je inženjer Dante Đakoza, i zamišljen je kao pristupačno, malo gradsko vozilo za posleratnu Evropu. Bio je revolucionaran po konstrukciji: motor je bio na zadnjoj osovini, a iako mali, nudio je prostor za četiri osobe.

Zastava iz Kragujevca počela je proizvodnju pod licencom 18. oktobra 1955. godine, i taj model je kod nas dobio nadimak „fića“. Zvanično ime bilo je Zastava 750, a kasnije i Zastava 850. Proizvodnja je trajala punih 30 godina, do 1985. godine, sa više od 920.000 proizvedenih primeraka. Španija je pak 1957. počela da proizvodi svoju verziju, SEAT 600, što je trajalo do 1973.  A fića se rađao i u Argentini, Kolumbiji, Čileu, Venecueli, Urugvaju, s tim da je na južnoameričkom kontinentu proizvodnja bila ograničena - uglavnom sklapana ili modifikovana iz uvoznih delova.

U šašavoj koloni ekipa IT-jevaca, tek izašla s konferencije Kasperski horajzons, posvećene sajber bezbednosti i kvantum računarima i zaštiti, prosto je usisana u prošlost, a situaciju su dodatno uveseljavale lepeze svih boja i „lenonke“ da ih ne bole oči dok posmatraju madridske ulice kroz prozore koji se otvaraju na „leptir“, i za ovu priliku, ukrašene plastičnim cvećem i zavesicama. Sasvim u skladu s kulturnim kotlom koji se krčka na visoravni Meseta Central na kojoj leži ovaj grad, i koji spaja barok, neoklasicizam i modernu.

A kad smo kod krčkanja, bilo ga je, jer je Madrid posrtao pod talasom vreline, nekarakterističnim za prestonicu koja je na oko 650 metara nadmorske visine i najzeleniji grad u Evropi, što značajno snižava temperaturu na ulicama. To nije smetalo vodiču da koči i daje gas, uz glasno pričanje na telefon, dok vodič uzaludno pokušava da nam ispriča bilo šta iz istorije Madrida – jer u „fićama“ nema klime, pa gradska vreva dopire kroz otvorene prozore.

Glavna ulica Madrida, odakle je krenula ova vesela kolona koja je podsećala na otkačenu svadbu, jeste Gran vija, dugačka oko 1,3 km. Izgrađena je početkom 20. veka, a njene fasade čine remek-dela eklektike i art dekoa. Danas je poznata po pozorištima, bioskopima, prodavnicama, hotelima, specijalizovanim prodavnicama šunke i pomalo starinskim ulazima u metro. I skoro da nema klima uređaja ili su oni smešteni na prozore, da ne okrnje arhitektonsku lepotu, koja u Madrid privuče više od 10 miliona turista godišnje. Da uživaju, ne da se klade, jer u ovom gradu nema kladionica koje u Srbiji viđamo na svakom ćošku.

Na kraju Gran vije nalazi se Plaza de España, veliki trg okružen neboderima iz pedesetih godina 20. veka. U centru trga je spomenik Migelu de Servantesu, sa statuama Don Kihota i Sanča Panse – jedno od najfotografisanijih mesta u gradu. Podignut je 1929. povodom 300 godina od Servantesove smrti. Od Plaze de Espanja, preko kružnih tokova s neobičnim semaforima put nas vodi do Palasio real, najveće kraljevske palate u zapadnoj Evropi. Izgrađena je na mestu stare mavarske tvrđave po nalogu Filipa V, a otvorena 1764. godine. Ima više od 3.000 prostorija, iako se više ne koristi kao rezidencija (danas kralj živi u manjoj palati, Palasio de la Zarzuzela). Turisti mogu obići kraljevske odaje, Armeriju, tronsku salu i kuhinju – ako imaju vremena, a mnogi su imali, iako je vrućina pržila tabane. 

Nacionalna klasa

Srpski „fića“ izvozio se u više od 30 zemalja, uključujući Zapadnu Nemačku, Francusku, Češku i Slovačku, Egipat, Irak, Panamu, Paragvaj, Tursku. Izvozni modeli imali su kvalitetniju opremu i često bili bolje opremljeni od domaćih verzija. Poslednji fića proizveden je u fabrici u Kragujevcu 1985. godine. Taj poslednji primerak danas se čuva u muzeju „Zastava automobila“ u Kragujevcu. 

Danas postoji nekoliko hiljada sačuvanih primeraka „fiće“, od čega se u Srbiji i regionu nalazi više stotina registrovanih oldtajmera u voznom stanju. Postoje aktivna udruženja ljubitelja fiće (na primer, „Fića klub“). Pojedini primerci su potpuno restaurirani, dok se neki koriste i u sportskim trkama, kao što je „Fića kup“, sastavni deo Nacionalnog šampionata Srbije u kružnim trkama.

Odmah pored palate nalazi se katedrala Almudena, glavna madridska katedrala, posvećena Devici od Almudene, zaštitnici grada. Njena izgradnja trajala je preko stotinu godina (1883–1993), a osveštao ju je lično papa Jovan Pavle II. Kombinuje neoklasicizam spolja i neogotiku iznutra. Svakog dana u podne zvona sa njenog tornja zvone, i to ne nasumično, već tonski, a melodija vas tera da zastanete i poslušate je do kraja, jer zvuk s te monumentalne građevine deluje moćno.

Madrid se gradio postepeno, a kako se plemstvo selilo u centar, tako su se zanatlije, umetnici i radnici selili na periferije, gradeći neobične četvrti. Bario de las Letras književna je četvrt u kojoj su živeli Servantes, Lope de Vega i Kalderon de la Barka, i tu se, na jednom od brojnih malih trgova, obraslih zelenilom, nalazi i Servantesov spomenik. Nekadašnje zanatlijske četvrti postale su stecišta mladih i ljudi otvorenog uma. Svuda se vijore zastave Prajda, čiji je mesec upravo završen, a Čueka, moderna, urbana četvrt, poznata je po slobodoumnoj atmosferi, LGBT kulturi i noćnom životu svih, bez razlike i napetosti. 

Da, za sve ima mesta. Grad nudi više od 800 hotela, preko 3.000 restorana, brojne muzeje (Prado, Reina Sofija, Tisen-Bornemisa), parkove (Retiro, Kasa de Kampo), preko 50 pozorišta i bezbroj klupskih umetničkih prostora. A ako hoćete da uživate u pogledu na grad, popnite se na 27. sprat hotela Riu plaza Espanja. Zašto? Zgrada u kojoj se nalazi, Edificio Espanja, nekada je bila najviša u Španiji, a sada ima jednu od najpoznatijih panoramskih terasa u gradu – sa staklenom ogradom, i gde se za pogled čeka u redu bar sat vremena.