DA LI JE OVO KRAJ ERE VIKIPEDIJE? Dok ljudi "pitaju ChatGPT" digitalna ENCIKLOPEDIJA SVETA traži novi smisao

Pre samo desetak godina, ako ste želeli da proverite neku činjenicu, bilo da je to ime japanskog cara, hemijska formula vode ili istorijat džeza - odgovor je bio jednostavan - Vikipedija.

To je bila digitalna enciklopedija sveta, otvorena svima, besplatna i ogromna. Ali danas, kada ljudi više ne guglaju nego "pitaju ChatGPT", i kada su TikTok i Instagram postali izvori vesti, jedno pitanje lebdi nad internetom: Da li Vikipedia polako odlazi u prošlost?

Veštačka inteligencija više nije samo alat, ona je novi interfejs interneta. Umesto da otvaramo desetine linkova, danas postavljamo pitanje i dobijamo gotov odgovor.

AI sistemi, poput ChatGPT-a ili Google Gemini-ja, odgovore često crpe upravo iz Vikipedije, ali bez da mi to i primetimo. Vikipedija postaje izvor u senci.

I tu leži paradoks - što je više koristimo, to je manje posećujemo.

Društvene mreže – nova enciklopedija mase

Dok je Vikipedija građena na proverljivim izvorima i timovima urednika volontera, društvene mreže funkcionišu po drugom principu: emociji i brzini.

TikTok klip od 30 sekundi često ima veći uticaj od članka koji se piše danima. Na Instagramu "stručnjaci" za sve teme objašnjavaju istoriju, zdravlje, pa i politiku - bez ijedne reference. Za generaciju Z, znanje se više ne traži – ono se skroluje.

Može li se Vikipedija prilagoditi?

Stručnjaci kažu da može - ako se promeni. "Wikipedia" već testira upotrebu AI asistenta koji pomaže urednicima da brže proveravaju izvore i ažuriraju članke. Mogla bi da postane "živi arhiv" - mesto gde se veštačka inteligencija i ljudska provera susreću.

Jer, dok AI može generisati hiljade rečenica u sekundi, još uvek ne zna da razume kontekst, emociju i istorijski ton onako kako to može čovek. A upravo to čini  Vikipediju posebnim mestom.

Znanje protiv brzine

Ono što danas nedostaje internetu nije informacija - već poverenje.Vikipedija, uprkos manama, i dalje ima mehanizam kontrole: sve se može proveriti, sve ima izvor.

Društvene mreže nemaju tu zaštitu - svaka tvrdnja, pa i potpuno netačna, može postati viralna u minuti. Zato možda pravo pitanje nije da li Vikipedija odlazi, već da li svet još zna da prepozna pouzdan izvor?

Šta nas čeka dalje

Ako se prilagodi novom vremenu, Vikipedija bi mogla postati kičma digitalnog znanja - izvor koji će AI alati i dalje koristiti, ali sada uz veći doprinos zajednice i pametnije tehnologije.

Ako ne uspe da privuče mlađe generacije i zadrži aktivne urednike, mogla bi da se pretvori u digitalni spomenik jedne epohe, vreme kada smo znanje tražili, a ne dobijali servirano.

Vikipedija je simbol jedne ideje - da znanje treba da bude dostupno svima. Društvene mreže i veštačka inteligencija donose novo doba, ali i rizik da zaboravimo kako se znanje stvara, a ne samo kako se deli.

Možda neće nestati, ali će se promeniti. A ako preživi i ovo tehnološko doba, biće dokaz da čovek i dalje ima potrebu, ne samo da sazna, nego i da razume.