ДА ЛИ ЈЕ ОВО КРАЈ ЕРЕ ВИКИПЕДИЈЕ? Док људи "питају ChatGPT" дигитална ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СВЕТА тражи нови смисао

Пре само десетак година, ако сте желели да проверите неку чињеницу, било да је то име јапанског цара, хемијска формула воде или историјат џеза - одговор је био једноставан - Википедија.

То је била дигитална енциклопедија света, отворена свима, бесплатна и огромна. Али данас, када људи више не гуглају него "питају ChatGPT", и када су ТикТок и Инстаграм постали извори вести, једно питање лебди над интернетом: Да ли Википедиа полако одлази у прошлост?

Вештачка интелигенција више није само алат, она је нови интерфејс интернета. Уместо да отварамо десетине линкова, данас постављамо питање и добијамо готов одговор.

АИ системи, попут ChatGPT-а или Google Gemini-ја, одговоре често црпе управо из Википедије, али без да ми то и приметимо. Википедија постаје извор у сенци.

И ту лежи парадокс - што је више користимо, то је мање посећујемо.

Друштвене мреже – нова енциклопедија масе

Док је Википедија грађена на проверљивим изворима и тимовима уредника волонтера, друштвене мреже функционишу по другом принципу: емоцији и брзини.

ТикТок клип од 30 секунди често има већи утицај од чланка који се пише данима. На Инстаграму "стручњаци" за све теме објашњавају историју, здравље, па и политику - без иједне референце. За генерацију З, знање се више не тражи – оно се скролује.

Може ли се Википедија прилагодити?

Стручњаци кажу да може - ако се промени. "Wikipedia" већ тестира употребу АИ асистента који помаже уредницима да брже проверавају изворе и ажурирају чланке. Могла би да постане "живи архив" - место где се вештачка интелигенција и људска провера сусрећу.

Јер, док АИ може генерисати хиљаде реченица у секунди, још увек не зна да разуме контекст, емоцију и историјски тон онако како то може човек. А управо то чини  Википедију посебним местом.

Знање против брзине

Оно што данас недостаје интернету није информација - већ поверење.Википедија, упркос манама, и даље има механизам контроле: све се може проверити, све има извор.

Друштвене мреже немају ту заштиту - свака тврдња, па и потпуно нетачна, може постати вирална у минути. Зато можда право питање није да ли Википедија одлази, већ да ли свет још зна да препозна поуздан извор?

Шта нас чека даље

Ако се прилагоди новом времену, Википедија би могла постати кичма дигиталног знања - извор који ће АИ алати и даље користити, али сада уз већи допринос заједнице и паметније технологије.

Ако не успе да привуче млађе генерације и задржи активне уреднике, могла би да се претвори у дигитални споменик једне епохе, време када смо знање тражили, а не добијали сервирано.

Википедија је симбол једне идеје - да знање треба да буде доступно свима. Друштвене мреже и вештачка интелигенција доносе ново доба, али и ризик да заборавимо како се знање ствара, а не само како се дели.

Можда неће нестати, али ће се променити. А ако преживи и ово технолошко доба, биће доказ да човек и даље има потребу, не само да сазна, него и да разуме.