FIŠING PREVARE SVE UČESTALIJE U SRBIJI Stručnjaci NBS savetuju kako da sprečite krađu podataka i novca!
Učestali su novi talasi prevara, poznatijih kao "fišing" (phishing), gde kriminalci zloupotrebljavaju imena javnih preduzeća, institucija, pa čak i državnih organa.
Cilj je iskoristiti poverenje građana u ove institucije kako bi ih naveli da otkriju svoje finansijske podatke.
Zamislite da vam stigne poruka, navodno od Poreske uprave, sa zahtevom da "ažurirate bankovne podatke" radi povraćaja poreza. Ili poruka, potpisana sa "Pošta Srbije", koja traži uplatu minimalnog iznosa za poštarinu. Prevaranti računaju da će građani brže reagovati na poruke koje naizgled stižu iz zvaničnih izvora.
Poslednji primeri, kao što je upozorenje Poreske uprave, ukazuju na to da se građanima savetuje da takve poruke ne otvaraju, da ne postupaju po instrukcijama i da ih odmah obrišu.
Kako prepoznati fišing prevaru?
Stručnjaci iz Narodne banke Srbije (NBS) daju jasne smernice za prepoznavanje prevare.
1. Provera pošiljaoca i broja
Prvi korak je uvek provera pošiljaoca. Da li poruka stiže sa nepoznatog broja? Da li je u pitanju pozivni broj strane države?
- Najveći broj poruka od nepoznatih pošiljalaca, a naročito sa stranih brojeva, koje makar posredno imaju veze s vašim finansijama, jesu poruke koje šalju kriminalci - navode stručnjaci NBS-a.
2. Provera teksta i linka
Čak i ako poruka deluje da stiže od pouzdanog pošiljaoca (kao što je "Pošta Srbije"), pažljivo pročitajte njen sadržaj.
- Ukoliko poruka upućuje na nepoznati link, potrebno je biti krajnje oprezan. Često same poruke sadrže gramatičke greške, odnosno nezgrapne formulacije. Ako poruka sadrži link na koji vas upućuje, u slučaju prevara taj link će gotovo uvek biti različit od linka pravog sajta na koji vas upućuje, čak i ako sam sajt izgleda isto. I najmanja razlika u redu reči ili broju slova treba da bude crveni alarm da je reč o prevari - ističu iz NBS-a.
3. Emocionalni pritisak
Kriminalci često koriste emocije straha i žurbe kod korisnika.
Tako, recimo, ako vam se u izgled stavlja nekakva opasnost od gubitka novca, isključenja televizije, struje ili vode ili druga šteta koju morate sprečiti u nerealno kratkom vremenskom roku, reč je o prevari - objašnjavaju iz NBS-a.
Primer Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, koje je nedavno upozorilo građane da ne otvaraju SMS poruke o saobraćajnim prekršajima, pokazuje koliko je ovaj vid zloupotrebe učestao.
„Putevi Srbije” još jednom apeluju da građani ne otvaraju poruke i ne unose podatke sa svojih platnih kartica - saopšteno je iz ovog preduzeća.
Šta uraditi ako podaci budu zloupotrebljeni?
U slučaju da neko ne znajući otvori ovakav link i unese ili ažurira svoje podatke, neophodno je delovati brzo:
Odmah blokirati sve ugrožene kartice i naloge.
Promeniti lozinke.
Prijaviti slučaj policiji, odnosno Odeljenju za visokotehnološki kriminal.
Pratiti bankarske izveštaje radi obraćanja pažnje na moguće znakove krađe identiteta.
