ФИШИНГ ПРЕВАРЕ СВЕ УЧЕСТАЛИЈЕ У СРБИЈИ Стручњаци НБС саветују како да спречите крађу података и новца!
Учестали су нови таласи превара, познатијих као "фишинг" (пхисхинг), где криминалци злоупотребљавају имена јавних предузећа, институција, па чак и државних органа.
Циљ је искористити поверење грађана у ове институције како би их навели да открију своје финансијске податке.
Замислите да вам стигне порука, наводно од Пореске управе, са захтевом да "ажурирате банковне податке" ради повраћаја пореза. Или порука, потписана са "Пошта Србије", која тражи уплату минималног износа за поштарину. Преваранти рачунају да ће грађани брже реаговати на поруке које наизглед стижу из званичних извора.
Последњи примери, као што је упозорење Пореске управе, указују на то да се грађанима саветује да такве поруке не отварају, да не поступају по инструкцијама и да их одмах обришу.
Како препознати фишинг превару?
Стручњаци из Народне банке Србије (НБС) дају јасне смернице за препознавање преваре.
1. Провера пошиљаоца и броја
Први корак је увек провера пошиљаоца. Да ли порука стиже са непознатог броја? Да ли је у питању позивни број стране државе?
- Највећи број порука од непознатих пошиљалаца, а нарочито са страних бројева, које макар посредно имају везе с вашим финансијама, јесу поруке које шаљу криминалци - наводе стручњаци НБС-а.
2. Провера текста и линка
Чак и ако порука делује да стиже од поузданог пошиљаоца (као што је "Пошта Србије"), пажљиво прочитајте њен садржај.
- Уколико порука упућује на непознати линк, потребно је бити крајње опрезан. Често саме поруке садрже граматичке грешке, односно незграпне формулације. Ако порука садржи линк на који вас упућује, у случају превара тај линк ће готово увек бити различит од линка правог сајта на који вас упућује, чак и ако сам сајт изгледа исто. И најмања разлика у реду речи или броју слова треба да буде црвени аларм да је реч о превари - истичу из НБС-а.
3. Емоционални притисак
Криминалци често користе емоције страха и журбе код корисника.
Тако, рецимо, ако вам се у изглед ставља некаква опасност од губитка новца, искључења телевизије, струје или воде или друга штета коју морате спречити у нереално кратком временском року, реч је о превари - објашњавају из НБС-а.
Пример Јавног предузећа „Путеви Србије”, које је недавно упозорило грађане да не отварају СМС поруке о саобраћајним прекршајима, показује колико је овај вид злоупотребе учестао.
„Путеви Србије” још једном апелују да грађани не отварају поруке и не уносе податке са својих платних картица - саопштено је из овог предузећа.
Шта урадити ако подаци буду злоупотребљени?
У случају да неко не знајући отвори овакав линк и унесе или ажурира своје податке, неопходно је деловати брзо:
Одмах блокирати све угрожене картице и налоге.
Променити лозинке.
Пријавити случај полицији, односно Одељењу за високотехнолошки криминал.
Пратити банкарске извештаје ради обраћања пажње на могуће знакове крађе идентитета.
