NIJE BAŠ SVE U PLAVOJ SVETLOSTI Šta zaista pravi problem vašim očima dok gledate u ekran

Ipak, naučni dokazi ne potvrđuju popularnu tvrdnju da količina plavog svetla koju dobijamo sa ekrana trajno oštećuje oči.

Stvarni efekat mogao bi da bude mnogo suptilniji. Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Džordžija pokazuje da plava svetlost može da utiče na sposobnost oka da jasno razdvoji veoma bliske svetlosne tačke, a zanimljivo je da na intenzitet ovog efekta može da utiče i boja očiju.

Plava svetlost ima kraću talasnu dužinu od većeg dela vidljivog spektra. Upravo zbog toga se prilikom prolaska kroz oko rasipa više od svetlosti na većim talasniim dužinama.

Plava svetlost se drugačije ponaša kada uđe u oko

Istraživači Jau Buabeng i Bili Hemond želeli su da provere kako taj efekat utiče na prostornu rezoluciju vida, odnosno sposobnost čoveka da dve veoma bliske tačke vidi kao dva odvojena objekta.

Eksperiment je izveden u potpuno zamračenoj prostoriji. Ispitanici su posmatrali parove svetlosnih tačaka različitih boja, dok su istraživači menjali njihov međusobni razmak sve dok učesnik više nije mogao jasno da ih razlikuje.

Rezultati su pokazali da su ispitanici imali više problema sa razdvajanjem dve plave svetlosne tačke nego kod svetlosti većih talasnih dužina. Drugim rečima, plava svetlost stvarala je više optičkog rasipanja unutar oka i time smanjivala preciznost sa kojom su učesnici mogli da razaznaju veoma bliske izvore svetlosti.

Još zanimljiviji rezultat pojavio se kada su istraživači rezultate uporedili sa pigmentacijom očiju.

Ljudi sa tamnijim očima, koje sadrže veću količinu melanina, u proseku su bolje razdvajali bliske plave svetlosne tačke od ispitanika sa svetlijim očima. Istraživači pretpostavljaju da veća količina pigmenta apsorbuje deo rasute svetlosti pre nego što ona dodatno naruši kvalitet slike koja stiže do mrežnjače.

To ne znači da osobe sa svetlim očima treba da izbegavaju plavo svetlo, niti da tamnije oči pružaju nekakvu apsolutnu zaštitu. Rezultati pre svega ukazuju da pigmentacija može da bude jedan od faktora koji utiče na količinu rasute svetlosti unutar oka i samim tim na prostornu rezoluciju vida.

Istraživanje takođe ne potvrđuje tvrdnje da gledanje u telefon ili monitor „prži“ mrežnjaču. Količina plave svetlosti koju emituju potrošački ekrani nije uporediva sa ultraljubičastim zračenjem i nema ubedljivih dokaza da normalna upotreba ekrana izaziva trajno oštećenje očiju samo zbog plavog dela spektra.

Neprijatnost koju ljudi osećaju nakon višesatnog rada za računarom ima mnogo jednostavnije objašnjenje. Dok gledamo u ekran, trepćemo ređe, površina oka se više suši, a dugotrajno fokusiranje na malu udaljenost dodatno zamara vid.

Zbog toga su pauze, povremeno gledanje u udaljene objekte i normalno treptanje korisniji načini smanjenja digitalnog zamora očiju od straha da plava svetlost sa monitora trajno oštećuje vid.

Nova studija ipak pokazuje da plava svetlost nije potpuno beznačajna za način na koji vidimo svet. Ona možda ne „prži“ oči, ali zbog fizičkih osobina i većeg rasipanja može da učini veoma sitne detalje i bliske izvore svetlosti težim za raspoznavanje, piše Popjular Mehanik.

(Benchmark)