НИЈЕ БАШ СВЕ У ПЛАВОЈ СВЕТЛОСТИ Шта заиста прави проблем вашим очима док гледате у екран

Ипак, научни докази не потврђују популарну тврдњу да количина плавог светла коју добијамо са екрана трајно оштећује очи.

Стварни ефекат могао би да буде много суптилнији. Ново истраживање научника са Универзитета Џорџија показује да плава светлост може да утиче на способност ока да јасно раздвоји веома блиске светлосне тачке, а занимљиво је да на интензитет овог ефекта може да утиче и боја очију.

Плава светлост има краћу таласну дужину од већег дела видљивог спектра. Управо због тога се приликом проласка кроз око расипа више од светлости на већим таласниим дужинама.

Плава светлост се другачије понаша када уђе у око

Истраживачи Јау Буабенг и Били Хемонд желели су да провере како тај ефекат утиче на просторну резолуцију вида, односно способност човека да две веома блиске тачке види као два одвојена објекта.

Експеримент је изведен у потпуно замраченој просторији. Испитаници су посматрали парове светлосних тачака различитих боја, док су истраживачи мењали њихов међусобни размак све док учесник више није могао јасно да их разликује.

Резултати су показали да су испитаници имали више проблема са раздвајањем две плаве светлосне тачке него код светлости већих таласних дужина. Другим речима, плава светлост стварала је више оптичког расипања унутар ока и тиме смањивала прецизност са којом су учесници могли да разазнају веома блиске изворе светлости.

Још занимљивији резултат појавио се када су истраживачи резултате упоредили са пигментацијом очију.

Људи са тамнијим очима, које садрже већу количину меланина, у просеку су боље раздвајали блиске плаве светлосне тачке од испитаника са светлијим очима. Истраживачи претпостављају да већа количина пигмента апсорбује део расуте светлости пре него што она додатно наруши квалитет слике која стиже до мрежњаче.

То не значи да особе са светлим очима треба да избегавају плаво светло, нити да тамније очи пружају некакву апсолутну заштиту. Резултати пре свега указују да пигментација може да буде један од фактора који утиче на количину расуте светлости унутар ока и самим тим на просторну резолуцију вида.

Истраживање такође не потврђује тврдње да гледање у телефон или монитор „пржи“ мрежњачу. Количина плаве светлости коју емитују потрошачки екрани није упоредива са ултраљубичастим зрачењем и нема убедљивих доказа да нормална употреба екрана изазива трајно оштећење очију само због плавог дела спектра.

Непријатност коју људи осећају након вишесатног рада за рачунаром има много једноставније објашњење. Док гледамо у екран, трепћемо ређе, површина ока се више суши, а дуготрајно фокусирање на малу удаљеност додатно замара вид.

Због тога су паузе, повремено гледање у удаљене објекте и нормално трептање кориснији начини смањења дигиталног замора очију од страха да плава светлост са монитора трајно оштећује вид.

Нова студија ипак показује да плава светлост није потпуно безначајна за начин на који видимо свет. Она можда не „пржи“ очи, али због физичких особина и већег расипања може да учини веома ситне детаље и блиске изворе светлости тежим за распознавање, пише Попјулар Механик.

(Benchmark)