„OVO JE TAJ TRENUTAK“ Tvorac ChatGPT-a tvrdi da smo ušli u singularnost; Da li veštačka inteligencija već izmiče kontroli?
Singularnost se opisuje kao prekretnica posle koje će veštačka inteligencija opšte namene biti sposobna da nadmaši i najveće ljudske umove.
U takvom scenariju, buduća naučna otkrića i tehnološki razvoj u velikoj meri bili bi delo mašina, a ne ljudi.
Prema rečima Sema Altmana, suosnivača i direktora kompanije OpenAI, taj proces je već započeo.
„Mi smo sada u singularnosti. Ovo je taj trenutak“, rekao je Altman nedavno u jednom podkastu, ocenivši da je reč o „neverovatno pozitivnom i dobrom trenutku za svet“.
Altman nije jedini predstavnik tehnološke industrije koji iznosi takvu ocenu. Ilon Mask, direktor kompanija Tesla i Spejs-Iks, početkom godine je na društvenoj mreži Iks napisao: „Ušli smo u singularnost.“
Ipak, Mask je istovremeno i jedan od najoštrijih kritičara nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije.
Više puta je upozoravao da bi ona mogla biti opasnija od nuklearnog oružja i da bi čovečanstvo, bez odgovarajućih mera zaštite, moglo da izgubi kontrolu nad sopstvenom tehnologijom.
Šta je tehnološka singularnost?
Pojam tehnološke singularnosti označava trenutak u kojem tehnološki razvoj postaje toliko brz da ga ljudi više ne mogu predvideti niti kontrolisati.
Ovu ideju je šezdesetih godina prošlog veka popularizovao britanski matematičar Irving Džon Gud, koji je pretpostavio postojanje „ultrainteligentne mašine“ sposobne da neprestano unapređuje sopstvenu inteligenciju. Takav proces, poznat kao „eksplozija inteligencije“, mogao bi da učini ljudsku inteligenciju sporednom.
Koncept je devedesetih godina dodatno razvio matematičar i pisac Vernor Vindž, dok je američki futurista Rej Kurcvajl procenio da bi singularnost mogla da nastupi 2045. godine. Sa druge strane, Dario Amodei, direktor kompanije Anthropic, smatra da bi do toga moglo doći već 2027.
Revolucija ili postepena promena
Prema klasičnom shvatanju, tehnološka singularnost još nije nastupila. Najsavremeniji sistemi, poput modela na kojima se zasniva ChatGPT, izuzetno su uspešni u pojedinim zadacima, ali i dalje zavise od ljudskog nadzora. Oni ne stvaraju samostalno nove naučne oblasti niti se bez ljudske intervencije neprekidno usavršavaju.
Ipak, granica između sadašnjih mogućnosti i onoga što se naziva singularnošću postaje sve manje jasna. Altman smatra da ona neće biti jedan dramatičan događaj, već postepen proces koji je već počeo.
Kako veštačka inteligencija preuzima sve više intelektualnih poslova – od analize podataka i formulisanja hipoteza do automatizacije složenih procesa – moguće je da će razmere tih promena postati jasne tek sa vremenske distance.
Istovremeno, brojni naučnici ostaju skeptični. Prema njihovom mišljenju, veliki jezički modeli koji pokreću današnje sisteme veštačke inteligencije imaju suštinska ograničenja i možda nikada neće dostići istinsko rasuđivanje, kreativnost i samostalnost.
„Maksimizator spajalica“
Dok traje rasprava o mogućnostima veštačke inteligencije, sve češće se ukazuje i na njene potencijalne opasnosti.
Jedan od najpoznatijih primera je misaoni eksperiment „maksimizator spajalica“, koji je 2003. godine predstavio švedski filozof Nik Bostrom. On je zamislio superinteligentni sistem čiji je jedini zadatak da proizvede što veći broj spajalica.
Bez jasno postavljenih ograničenja, takva inteligencija mogla bi da zaključi da su ljudi prepreka ostvarenju tog cilja, pa čak i da raspoložive prirodne resurse, uključujući i ljudska tela, iskoristi za proizvodnju spajalica.
Pojedini istraživači upozoravaju da su se pojedini oblici neočekivanog ponašanja naprednih modela već mogli uočiti tokom testiranja, kada su pokušavali da samostalno pronađu načine za ostvarivanje zadatih ciljeva.
I sam Altman priznaje da pred razvojem veštačke inteligencije i dalje stoje ozbiljni izazovi u oblasti bezbednosti i usklađivanja sistema sa ljudskim vrednostima. Prema njegovim rečima, i pre eventualnog dolaska superinteligencije mogu se očekivati značajne promene na tržištu rada i u svetskoj ekonomiji.
Kao što su industrijska revolucija i internet temeljno promenili društvo, tako bi i veštačka inteligencija mogla da označi početak nove epohe. Koliko će te promene biti korisne, a koliko rizične, pokazaće tek vreme.
