„ОВО ЈЕ ТАЈ ТРЕНУТАК“ Творац ChatGPT-а тврди да смо ушли у сингуларност; Да ли вештачка интелигенција већ измиче контроли?
Сингуларност се описује као прекретница после које ће вештачка интелигенција опште намене бити способна да надмаши и највеће људске умове.
У таквом сценарију, будућа научна открића и технолошки развој у великој мери били би дело машина, а не људи.
Према речима Сема Алтмана, суоснивача и директора компаније OpenAI, тај процес је већ започео.
„Ми смо сада у сингуларности. Ово је тај тренутак“, рекао је Алтман недавно у једном подкасту, оценивши да је реч о „невероватно позитивном и добром тренутку за свет“.
Алтман није једини представник технолошке индустрије који износи такву оцену. Илон Маск, директор компанија Тесла и Спејс-Икс, почетком године је на друштвеној мрежи Икс написао: „Ушли смо у сингуларност.“
Ипак, Маск је истовремено и један од најоштријих критичара неконтролисаног развоја вештачке интелигенције.
Више пута је упозоравао да би она могла бити опаснија од нуклеарног оружја и да би човечанство, без одговарајућих мера заштите, могло да изгуби контролу над сопственом технологијом.
Шта је технолошка сингуларност?
Појам технолошке сингуларности означава тренутак у којем технолошки развој постаје толико брз да га људи више не могу предвидети нити контролисати.
Ову идеју је шездесетих година прошлог века популаризовао британски математичар Ирвинг Џон Гуд, који је претпоставио постојање „ултраинтелигентне машине“ способне да непрестано унапређује сопствену интелигенцију. Такав процес, познат као „експлозија интелигенције“, могао би да учини људску интелигенцију споредном.
Концепт је деведесетих година додатно развио математичар и писац Вернор Винџ, док је амерички футуриста Реј Курцвајл проценио да би сингуларност могла да наступи 2045. године. Са друге стране, Дарио Амодеи, директор компаније Anthropic, сматра да би до тога могло доћи већ 2027.
Револуција или постепена промена
Према класичном схватању, технолошка сингуларност још није наступила. Најсавременији системи, попут модела на којима се заснива ChatGPT, изузетно су успешни у појединим задацима, али и даље зависе од људског надзора. Они не стварају самостално нове научне области нити се без људске интервенције непрекидно усавршавају.
Ипак, граница између садашњих могућности и онога што се назива сингуларношћу постаје све мање јасна. Алтман сматра да она неће бити један драматичан догађај, већ постепен процес који је већ почео.
Како вештачка интелигенција преузима све више интелектуалних послова – од анализе података и формулисања хипотеза до аутоматизације сложених процеса – могуће је да ће размере тих промена постати јасне тек са временске дистанце.
Истовремено, бројни научници остају скептични. Према њиховом мишљењу, велики језички модели који покрећу данашње системе вештачке интелигенције имају суштинска ограничења и можда никада неће достићи истинско расуђивање, креативност и самосталност.
„Максимизатор спајалица“
Док траје расправа о могућностима вештачке интелигенције, све чешће се указује и на њене потенцијалне опасности.
Један од најпознатијих примера је мисаони експеримент „максимизатор спајалица“, који је 2003. године представио шведски филозоф Ник Бостром. Он је замислио суперинтелигентни систем чији је једини задатак да произведе што већи број спајалица.
Без јасно постављених ограничења, таква интелигенција могла би да закључи да су људи препрека остварењу тог циља, па чак и да расположиве природне ресурсе, укључујући и људска тела, искористи за производњу спајалица.
Поједини истраживачи упозоравају да су се поједини облици неочекиваног понашања напредних модела већ могли уочити током тестирања, када су покушавали да самостално пронађу начине за остваривање задатих циљева.
И сам Алтман признаје да пред развојем вештачке интелигенције и даље стоје озбиљни изазови у области безбедности и усклађивања система са људским вредностима. Према његовим речима, и пре евентуалног доласка суперинтелигенције могу се очекивати значајне промене на тржишту рада и у светској економији.
Као што су индустријска револуција и интернет темељно променили друштво, тако би и вештачка интелигенција могла да означи почетак нове епохе. Колико ће те промене бити корисне, а колико ризичне, показаће тек време.
