AKO MISLITE DA JEDINO LJUDI PRATE TRENDOVE: Upoznajte šimpanze sa travom u ušima i orke koje nose mrtve ribe kao šešire

Ovo je najnoviji „trend” u jednom azilu za šimpanze u Africi, ali je utvrđeno da potiče još iz 2010. godine.

Avgusta 2023. godine, u azilu za divlje životinje Čimfunši u Zambiji, „trendseter” šimpanza Džuma viđen je kako gura vlat trave u uvo, dovoljno duboko da tamo i ostane. U roku od nedelju dana, Džumin trend je postao viralan, jer su još četiri šimpanze iz čopora iskopirale njegov neobičan dodatak.

Ne želeći da zaostane u inovacijama, kasnije tog meseca, Džuma je debitovao sa rizičnijom varijacijom „ulepšavanja tela travom”: ubacio je vlat trave u rektum i ostavio je da visi. Ovaj neobavezni trend takođe je brzo prihvaćen, a pet šimpanzi je odmah primenilo na sebi ovu čudnu novu modu.

Ponašanje šimpanzi fasciniralo je istraživače koji su posmatrali majmune u zatočeništvu: činilo se da trava nije služila biološkoj svrsi – za češkanje – pa je tim pretpostavio da bi mogla koristiti društvenoj svrsi, prenosi Sciencealert. 

Kopiranjem tuđeg ponašanja pokazujete da primećujete i možda čak volite tu osobu, a vaš potez može da ojača društvene veze i stvori osećaj pripadnosti unutar grupe, kao što je slučaj kod ljudi, kaže Edvin van Leuven, biolog sa Univerziteta u Utrehtu u Holandiji.

Ovo nije bilo prvi put da su šimpanze iz azila Čimfunši ukrasile neke svoje telesne otvore travom: jer, originalna „trendseterka” Džuli započela je celu stvar sa travom u ušima još 2010. Godine, što se „primilo” kod još sedam drugih šimpanzi. Ovo ponašanje se nastavilo u grupi, čak i nakon Džuline smrti.

Čini se da je ovo slučaj socijalnog učenja i kulturnog prenošenja, ali je samo jedna od četiri tada posmatrane grupe pokazivala je to ponašanje, iako su sve živele u sličnim uslovima. Najčudnije od svega je to što je, više od decenije nakon Džuli, Džuma izgleda samostalno došao na tu ideju, pošto njegova grupa nikada nije imala kontakt sa njenom.

Istraživači smatraju da bi trendovi bez jasne svrhe mogli biti ostatak važne sposobnosti učenja novih veština preživljavanja. Divlje šimpanze nisu primećene kako prate „beskorisne” trendove, a činjenica je da u zatočeništvu imaju dosta slobodnog vremena.

Šimpanze mogu da nauče nove veštine i prvenstveno ih koriste u kontekstima ličnog interesa, poput krckanja oraha i lova na termite, ali kad pritisci preživljavanja popuste, one povremeno proširuju socijalno učenje i od određenih načina ponašanja nemaju direktnu korist.

Nefunkcionalni „kulturni trendovi” nisu jedinstveni za šimpanze: poslednjih godina, viđene su orke kako nose mrtve losose na glavama poput šešira ili potapaju čamce u evropskim vodama, ali deluje da su ovo prolazni „trendovi”. Grupa divljih indo-pacifičkih delfina u Australiji počela je da „hoda repom” po površini vode nakon što je jedan delfin iz jata primetio delfine u zatočeništvu koji su bili dresirani da izvode taj trik. Divlji delfini su nastavili da izvode tu veštinu decenijama nakon toga što ukazuje na to da se „trend” kulturološki prenosio.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Behaviour.