PEŠIĆ PREDSTAVIO DOPUNJENO IZDANJE KNJIGE „MOJA IGRA, MOJ PUT“: Otkrio najveće uspehe sa „orlovima“, izdvojio dva momenta

Drugo izdanje je pod nazivom „Život trenera nije bajka“, a promocija je održana u Hali 1a Beogradskog sajma, uz prisustvo nekoliko desetina gostiju iz sveta sporta i naročito košarke.

Predstavljanje knjige iz prvog reda ispratili su predsednik Košarkaškog saveza Srbije dr Nebojša Čović, potpredsednik za finansije i marketing Filip Sunturlić, potpredsednica za žensku košarku Ana Joković, potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i dugogodišnji prijatelj Žarko Zečević, prof. dr Dragan Radovanović, direktor kompanije VODAVODA Vojin Đorđević, član upravnog odbora KSS prof. dr Miodrag Kocić, prof. dr Vladimir Koprivica… Uz Pešića, o knjizi je govorila i direktorka izdavačke kuće Pi Press Dragana Pejić Ranđelović.

– Naslov knjige „Život trenera nije bajka“ za mene ne važi, jer to što sam napravio sebi i mojim najbližima ipak je nešto što je teško ostvarivo. Meni je najdraža pobeda bila protiv Australije, pošto smo posle minusa od preko 20 razlike uspeli da pobedimo. Mi nismo bolji od Australije. Ima ljudi koji vole košarku, igrali su je i veruju u naše igrače, ali i ja isto toliko poznajem košarku i možda više verujem. Mi moramo da razumemo da mi nismo najtalentovaniji na svetu u košarci. Ako to ne shvatimo, nećemo više videti uspeha. Najozbiljnije govorim ovo. Moramo da budemo svesni da nismo najtalentovanija nacija u košarci, ima i talentovanijih od nas. Pošto nismo najtalentovaniji, po mom ubeđenju, pogotovo sada kao zemlja sa 6.500.000 stanovnika, moramo da pronađemo put kako da taj talenat koji imamo, pretvorimo u kvalitet – rekao je Pešić.

Na pitanje o najvećim uspesima u drugom selektorskom mandatu, Pešić je izdvojio dva momenta.

– Moj najveći uspeh je pobeda protiv Australije, gledajući sportski, trenerski, igrački, navijački… Ali, najveći uspeh u mojoj drugoj selektorskoj etapi na klupi reprezentacije je taj što smo se kvalifikovali za Mundobasket u Manili. Da se nismo kvalifikovali za Mundobasket, ne bismo otišli na Olimpijske igre. A, vek postojanja košarke u Srbiji, koji smo slavili pre godinu i po dana, ne bismo slavili, to bi bio pogreb. Uspeli smo da se kvalifikujemo, a oni koji to bliže prate znaju šta smo napravili posle. To su za mene kao trenera najveći uspesi u ovim godinama na klupi Srbije – rekao je Pešić.

Podsetio se Pešić i pobede protiv Amerikanaca u Indijanapolisu, ali i poraza na Olimpijskim igrama u Parizu.

– Bio sam jako ponosan, sa aspekta kako smo odigrali taj meč. Nažalost, nismo uspeli taj meč da krunišemo pobedom, jako malo nam je nedostajalo. Protiv Amerikanaca kada se igra, mnogo je velika razlika. Video sam to i u Indijanapolisu. Kao trener, kada je utakmica počela gledao sam kakav je ritam utakmica, to me je najviše zanimalo, kako napraviti ritam koji nama odgovara. Tada sam stvarno u jednom momentu pomislio kako mi možemo da pobedimo ovo. Ogromne su individualne razlike, u individualnoj tehnici i taktici. Morali smo neke stvari da probamo i rizikujemo, ali najvažnije od svega je da igrači poveruju u to što trener kaže i da oni stvarno veruju u to. Utakmica sa Amerikancima u Parizu je ideja trenera koji je sve postavio, igrali smo taktički izvanredno, dobra stvar je što smo pre toga odigrali dve utakmice sa njima i prilagodili smo im se. Znali smo šta nas očekuje. Jedino, što nismo uspeli da materijalizujemo taj rezultat na kraju – rekao je Svetislav Pešić.

Knjigu Svetislava Pešića ”Moja igra, moj put – Život trenera nije bajka” moguće je kupiti na štandu izdavačke kuće Pi Press na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga (25. oktobar – 2. novembar).