(FOTO, VIDEO) JEFTINIJI JE STAN U NOVOM SADU NEGO KUĆA U OVOM SELU Mesto na super lokaciji, između grada i šume NOVI MOST ĆE TEK DIĆI CENE KUĆA U NEBESA
Jeste li za jedno miholjsko leto na Fruškoj gori? Jer, postoji li išta lepše pod ovim „prkosnim suncem pred zimu”, a usred valova požutelog lišća i upornih četinara koji mirišu lepše neg’ ikad?
(Ovo je više retoričko pitanje, pa ako ne volite ambijent kojim je okićen Fruškać ovih dana, šta da vam kažemo – nemate pojma koliko dopamina uskraćujete sebi.)
U svakom slučaju, odlazak u Rakovac bilo je upravo to – punjenje pluća i duše svežinom, sedeći na ostacima Gradine, na suncu, u tišini, okruženi brdima iz kojih još vek tek izviruju kućice iz „komšiluka”. Jer ovo mesto, pri beočinskoj opštini, upravo je takvo – raštrkano i razuđeno, tako naizgled blizu a ipak daleko...
Što, zapravo, i objašnjava nesvakidašnju situaciju – mesto koje ima oko 4.500 stanovnika, ima osnovnu školu samo do četvrtog razreda sa svega šezdesetak đaka!
Jer, roditeljima i njihovoj deci je lakše da s onog tamo rakovačkog brda, nakon što siđu, produže do Beočina, Sremske Kamenice ili Novog Sada, nego da se penju do ovog na kom su škola i vrtić.
Verujem da ćemo postati predgrađe kad urade most do Kamenice. Tada će nam cene kuća još više otići u nebesa. Već je jeftinije kupiti stan u Novom Sadu nego kuću ovde u selu (Tanja Ajeti)
– Rakovac je na super lokaciji, imamo veliki priliv ljudi, a blizina grada koliko nam je dobra, toliko i nije – veli meštanka Tanja Ajeti, s kojom smo pričali i o njenom Udruženju žena „Gorska ruža”. – Niti si u selu, niti u gradu. Ali, verujem da ćemo postati predgrađe kad urade most do Kamenice. Tada će nam cene kuća još više otići u nebesa. Već je jeftinije kupiti stan u Novom Sadu nego kuću ovde u selu.
Da se ne lažemo, nekretnine su već astronomski skupe, budući da vam za jednu kuću do 80 kvadrata treba i do 200.000 evra. Ako su slagali nas, i mi lažemo vas.
– Ipak, ovo je baš lepo mesto i nadam se da će biti još lepše. Voleli bismo da imamo manji saobraćaj na glavnom putu koji je proglašen za regionalni. Preopterećen je i poprilično opasan, naročito što uz njega nemamo trotoare – dodaje Ajeti.
Omeđen Dunavom i Fruškom gorom, usred šume, Rakovac makar deluje kao vrlo privlačno i pogodno mesto za život. A prema rečima naše sagovornice, u poslednje vreme se u selo sve više ulaže.
Tako je u toku izgradnja kanalizacione mreže ukupne dužine 4,5 kilometara u delu Starog Rakovca, ali i opremanje renoviranog Doma kulture.
– Postali smo prenaseljeni za ovu infrastrukturu koja postoji, ali i to će se polako rešiti. Takođe, čekamo i da završe sa sanacijom vodovodne mreže, ali i da novoizgrađeni deo osnvone škole sa fiskulturnom salom dobije upotrebnu dozvolu – nabraja naša sagovornica, inače jedina osoba koja je bila dovoljno voljna za saradnju, kad već ostalih meštana nismo mogli da na’vatamo ni za glavu ni za rep.
Da se ne lažemo, nekretnine su već astronomski skupe, budući da vam za jednu kuću do 80 kvadrata treba i do 200.000 evra. Ako su slagali nas, i mi lažemo vas
Mališani su dobili dva nova igrališta, ali prema rečima Tanje Ajeti, nedostaje im neki prostor u kom bi takođe mogli da se okupljaju i druže, kad već nemaju sportske i kulturno-umetničke aktivnosti u selu.
Ukoliko ste mislili da poznajete Rakovac jer prolazite kroz njega na putu do Beočina ili gore ka Vrdniku, znajte da zapravo nemate pojma kakva je njegova konfiguracija, odnosno koliko je mesto teritorijalno veliko.
Pritom, eto vam razloga da ga posetite, tako što ćete obići istoimeni manastir i Beli majdan, odnosno Rakovačku pećinu iz koje se nekada vadio beli kamen za izgradnju manastira.
Daleka istorija koja i danas priča
Rakovac, i uopšte taj deo Frupke gore, odvajakada je bio naseljen, o čemu svedoče i ostaci na lokalitetu Gradina, koji se nalazi na jednom od rakovačkih brda, na svega desetak metara od vrtića i škole. Najveća arheološka iskopavanja bila su između 1963. i 1978. godine, koncentrisana na otkrivanje ostataka srednjovekovne crkve, a ustanovilo se da je reč o građevini koja je nastajala u dve faze: romaničke i gotičke.
Najstariji slojevi na lokalitetu pak pripadaju starijem gvozdenom dobu i u njima su otkriveni ostaci zemljanog utvrđenja, da bi kasnije, početkom 12. veka, na tom mestu izgrađeni bazilika i manastir posvećeni Svetom Đorđu.
Romaničkoj fazi pripada trobrodna crkva sa trima polukružnim apsidama, ispod kojih se nalazi kripta, dok je gotička crkva, koja delimično leži na temeljima romaničke, imala trostranu apsidu sa kontraforima.
Na ovom lokalitetu nekada se nalazio i manastir Dombo, koji je u XV veku opasan bedemom i šancem. Uprkos tome, Turci su ga u prvoj polovini XVI veka zauzeli i spalili manastirski kompleks, da bi odredbom Karlovačkog mira bio potpuno porušen 1702.
Međutim, kada je reč o selu Rakovcu, veruje se da je ono osnovano krajem 15. veka, za šta je bio zadužen Raka Milošević, veliki komornik despota Jovana Brankovića. Po njemu je manastir, a potom i prnjavor oko njega, dobio ime Rakovac. Crkva manastira sazidana je oko 1530. godine i slovila je za jednu od najlepših u tom periodu.
Nije bitno koliko nas ima, nego koliko smo uradili za zajednicu
Nadaleko poznato Udruženje žena „Gorska ruža”, koje u Rakovcu postoji od 2009. godine, najiše privlači pažnju svojim humanitarnim angažmanom, ali i hranom i vuvenirima koji su nezaobilazni šmek njihovih štandova. Naravno, kakvo bi to udruženje bilo kad ne bi imalo i svoju manifestaciju, što je u ovom slučaju Festival hrane „Al’ se nekad dobro jelo, baš”, koje bi trebalo da se organizuje početkom novembra.
– Najbitniji nam je humanitarni rad i smatram da smo ostvarili prlično značajne rezultate po tom pitanju – naglašava predsednica Tanja Ajeti, dodajući da usko sarađuju sa školom, vrtićem, manastirom, pojedincima... – Mislim da smo se nalazili u datim momentima na pravim mestima gde je trebalo, nekad smo mogli da pomognemo kao ljudi koji prave rešenje za problem, a nekad smo samo skretali pažnju. Uporedo sa tim uspeli smo da ostvarimo veliki broj kontakata i prijateljstava širom Vojvodine, budući da sarađujemo sa 50 udruženja. Nekad se češće s njima srećemo nego sa familijom! Važno je da jedni drugima pomažemo, jer glavna stvar udruživanja jeste da pomognemo jedni drugima, razmenimo iskustva.
Kako kaže Ajeti, „Gorska ruža” već 15 godina pomaže Domu za duševno obolela lica u Starom Lecu, budući da u njemu boravi jedan njihov meštanin – Zoran Aleksić.
– Saradnja sa njima nam je najznačajnija misija koju imamo. Kad budemo održavali manifestaciju „Al’ se nekad dobro jelo, baš”, doći će nam i gosti odande, jer to je našem Zokiju prilika da poseti svoju kuću, drugare... Kad su značajniji praznici nosimo im pakete, za Božić smo im kupili električni šporet, a za Uskrs smo im nosili hranu, odeću i druge potrepštine – veli naša sagovornica. – Kad mi idemo kod njih, osećaj nam je kao da idemo svojoj kući, a ne u goste. Tamo smo stekli dosta prijatelja, pa kad im dolazimo, čekaju nas na kapiji i viču: „Evo, idu naši!”
„Gorsku ružu” čini sedam-osam aktivnih članova, ali rezultati odaju utisak da ih je bar stotinu stalno na raspolaganju!
– Nemamo mnogo članova, ali nije bitno koliko trajemo i koliko nas ima, nego koliko radimo i šta smo postigli za zajednicu – ističe predsednica.
Od humanitarnih aktivnosti tako izdvajaju najznačajniju – kada su pre nekoliko godina skupili više od pola miliona za svoju meštanku Lanu Jovanović.
– Što se tiče izložbenih štandova, u poslednje vreme nam je nasuvo s krompirom zaštitini brend, i to u velikoj plavoj šerpi. Kako su sve manifestacije uglavnom izložbenog karakterae, a da bih nas održavala takve kakve jesmo, da bismo bile uvek drugačije i zanimljivije, ne možemo 15 godina isto da postavljamo štandove, a godišnje nekad imamo i do 40 izložbi. Počele smo da radimo i Noćne bazare, pa se kod nas, osim nasuva, mogu naći i pita sa višnjama i bundevama, pogačice sa čvarcima, baklave sa čokoladom i višnjom, gibanice... sve ono što podseća na detinjstvo. Tako nas ljudi lepo prihvataju i zapamte – ponosna je Ajeti.
