(ФОТО, ВИДЕО) ЈЕФТИНИЈИ ЈЕ СТАН У НОВОМ САДУ НЕГО КУЋА У ОВОМ СЕЛУ Место на супер локацији, између града и шуме НОВИ МОСТ ЋЕ ТЕК ДИЋИ ЦЕНЕ КУЋА У НЕБЕСА
Јесте ли за једно михољско лето на Фрушкој гори? Јер, постоји ли ишта лепше под овим „пркосним сунцем пред зиму”, а усред валова пожутелог лишћа и упорних четинара који миришу лепше нег’ икад?
(Ово је више реторичко питање, па ако не волите амбијент којим је окићен Фрушкаћ ових дана, шта да вам кажемо – немате појма колико допамина ускраћујете себи.)
У сваком случају, одлазак у Раковац било је управо то – пуњење плућа и душе свежином, седећи на остацима Градине, на сунцу, у тишини, окружени брдима из којих још век тек извирују кућице из „комшилука”. Јер ово место, при беочинској општини, управо је такво – раштркано и разуђено, тако наизглед близу а ипак далеко...
Што, заправо, и објашњава несвакидашњу ситуацију – место које има око 4.500 становника, има основну школу само до четвртог разреда са свега шездесетак ђака!
Јер, родитељима и њиховој деци је лакше да с оног тамо раковачког брда, након што сиђу, продуже до Беочина, Сремске Каменице или Новог Сада, него да се пењу до овог на ком су школа и вртић.
Верујем да ћемо постати предграђе кад ураде мост до Каменице. Тада ће нам цене кућа још више отићи у небеса. Већ је јефтиније купити стан у Новом Саду него кућу овде у селу (Тања Ајети)
– Раковац је на супер локацији, имамо велики прилив људи, а близина града колико нам је добра, толико и није – вели мештанка Тања Ајети, с којом смо причали и о њеном Удружењу жена „Горска ружа”. – Нити си у селу, нити у граду. Али, верујем да ћемо постати предграђе кад ураде мост до Каменице. Тада ће нам цене кућа још више отићи у небеса. Већ је јефтиније купити стан у Новом Саду него кућу овде у селу.
Да се не лажемо, некретнине су већ астрономски скупе, будући да вам за једну кућу до 80 квадрата треба и до 200.000 евра. Ако су слагали нас, и ми лажемо вас.
– Ипак, ово је баш лепо место и надам се да ће бити још лепше. Волели бисмо да имамо мањи саобраћај на главном путу који је проглашен за регионални. Преоптерећен је и поприлично опасан, нарочито што уз њега немамо тротоаре – додаје Ајети.
Омеђен Дунавом и Фрушком гором, усред шуме, Раковац макар делује као врло привлачно и погодно место за живот. А према речима наше саговорнице, у последње време се у село све више улаже.
Тако је у току изградња канализационе мреже укупне дужине 4,5 километара у делу Старог Раковца, али и опремање реновираног Дома културе.
– Постали смо пренасељени за ову инфраструктуру која постоји, али и то ће се полако решити. Такође, чекамо и да заврше са санацијом водоводне мреже, али и да новоизграђени део оснвоне школе са фискултурном салом добије употребну дозволу – набраја наша саговорница, иначе једина особа која је била довољно вољна за сарадњу, кад већ осталих мештана нисмо могли да на’ватамо ни за главу ни за реп.
Да се не лажемо, некретнине су већ астрономски скупе, будући да вам за једну кућу до 80 квадрата треба и до 200.000 евра. Ако су слагали нас, и ми лажемо вас
Малишани су добили два нова игралишта, али према речима Тање Ајети, недостаје им неки простор у ком би такође могли да се окупљају и друже, кад већ немају спортске и културно-уметничке активности у селу.
Уколико сте мислили да познајете Раковац јер пролазите кроз њега на путу до Беочина или горе ка Врднику, знајте да заправо немате појма каква је његова конфигурација, односно колико је место територијално велико.
Притом, ето вам разлога да га посетите, тако што ћете обићи истоимени манастир и Бели мајдан, односно Раковачку пећину из које се некада вадио бели камен за изградњу манастира.
Далека историја која и данас прича
Раковац, и уопште тај део Фрупке горе, одвајакада је био насељен, о чему сведоче и остаци на локалитету Градина, који се налази на једном од раковачких брда, на свега десетак метара од вртића и школе. Највећа археолошка ископавања била су између 1963. и 1978. године, концентрисана на откривање остатака средњовековне цркве, а установило се да је реч о грађевини која је настајала у две фазе: романичке и готичке.
Најстарији слојеви на локалитету пак припадају старијем гвозденом добу и у њима су откривени остаци земљаног утврђења, да би касније, почетком 12. века, на том месту изграђени базилика и манастир посвећени Светом Ђорђу.
Романичкој фази припада тробродна црква са трима полукружним апсидама, испод којих се налази крипта, док је готичка црква, која делимично лежи на темељима романичке, имала тространу апсиду са контрафорима.
На овом локалитету некада се налазио и манастир Домбо, који је у XV веку опасан бедемом и шанцем. Упркос томе, Турци су га у првој половини XVI века заузели и спалили манастирски комплекс, да би одредбом Карловачког мира био потпуно порушен 1702.
Међутим, када је реч о селу Раковцу, верује се да је оно основано крајем 15. века, за шта је био задужен Рака Милошевић, велики коморник деспота Јована Бранковића. По њему је манастир, а потом и прњавор око њега, добио име Раковац. Црква манастира сазидана је око 1530. године и словила је за једну од најлепших у том периоду.
Није битно колико нас има, него колико смо урадили за заједницу
Надалеко познато Удружење жена „Горска ружа”, које у Раковцу постоји од 2009. године, најише привлачи пажњу својим хуманитарним ангажманом, али и храном и вувенирима који су незаобилазни шмек њихових штандова. Наравно, какво би то удружење било кад не би имало и своју манифестацију, што је у овом случају Фестивал хране „Ал’ се некад добро јело, баш”, које би требало да се организује почетком новембра.
– Најбитнији нам је хуманитарни рад и сматрам да смо остварили прлично значајне резултате по том питању – наглашава председница Тања Ајети, додајући да уско сарађују са школом, вртићем, манастиром, појединцима... – Мислим да смо се налазили у датим моментима на правим местима где је требало, некад смо могли да помогнемо као људи који праве решење за проблем, а некад смо само скретали пажњу. Упоредо са тим успели смо да остваримо велики број контаката и пријатељстава широм Војводине, будући да сарађујемо са 50 удружења. Некад се чешће с њима срећемо него са фамилијом! Важно је да једни другима помажемо, јер главна ствар удруживања јесте да помогнемо једни другима, разменимо искуства.
Како каже Ајети, „Горска ружа” већ 15 година помаже Дому за душевно оболела лица у Старом Лецу, будући да у њему борави један њихов мештанин – Зоран Алексић.
– Сарадња са њима нам је најзначајнија мисија коју имамо. Кад будемо одржавали манифестацију „Ал’ се некад добро јело, баш”, доћи ће нам и гости оданде, јер то је нашем Зокију прилика да посети своју кућу, другаре... Кад су значајнији празници носимо им пакете, за Божић смо им купили електрични шпорет, а за Ускрс смо им носили храну, одећу и друге потрепштине – вели наша саговорница. – Кад ми идемо код њих, осећај нам је као да идемо својој кући, а не у госте. Тамо смо стекли доста пријатеља, па кад им долазимо, чекају нас на капији и вичу: „Ево, иду наши!”
„Горску ружу” чини седам-осам активних чланова, али резултати одају утисак да их је бар стотину стално на располагању!
– Немамо много чланова, али није битно колико трајемо и колико нас има, него колико радимо и шта смо постигли за заједницу – истиче председница.
Од хуманитарних активности тако издвајају најзначајнију – када су пре неколико година скупили више од пола милиона за своју мештанку Лану Јовановић.
– Што се тиче изложбених штандова, у последње време нам је насуво с кромпиром заштитини бренд, и то у великој плавој шерпи. Како су све манифестације углавном изложбеног карактерае, а да бих нас одржавала такве какве јесмо, да бисмо биле увек другачије и занимљивије, не можемо 15 година исто да постављамо штандове, а годишње некад имамо и до 40 изложби. Почеле смо да радимо и Ноћне базаре, па се код нас, осим насува, могу наћи и пита са вишњама и бундевама, погачице са чварцима, баклаве са чоколадом и вишњом, гибанице... све оно што подсећа на детињство. Тако нас људи лепо прихватају и запамте – поносна је Ајети.
