BUDI LI VAM OVA SLIKA NOSTALGIJU? „Srebrnih strela” se malo ko seća, a nekada su bile glavno prevozno sredstvo na kraćim relacijama
Izgleda kao autobus, a nije. Liči na tramvaj, kažu milenijalci. Hm, isto pa ni nalik. Motorac bez posebne lokomotive – šinobus – pogodan za transfer putnika, ali i živine i sitne stoke, davno je jezdio na kratkim relacijama po severnoj Vojvodini. Za one koji ih pamte, ove „srebrne strele” uvek izmame osmeh, probude setu i pomalo uzbuđenja.
Vozač i pogonski uređaj bili su smešteni u putničkom vagonu. Slobodnih mesta uvek je manjkalo i, prema Marfijevom zakonu, često bi se ispraznila baš na stanici na kojoj izlazite. Letnje vožnje posebno su bile živopisne: dok temperatura u „usijanoj konzervi“ dostiže 50 stepeni, koza kulira pored vas, kokoške histerišu na sve strane, a preko puta vas brkata baba nudi prevrelim sirom koji tog dana nije prodala na pijaci, sećaju se savremenici.
Na popularnoj Instagram stranici 192 osvanule su fotografije šinobusa uz pitanje – da li ih se sećate? Komentari su bili puni emocija. Jedni su se setili svojih putovanja, drugi hvalili „udobnost” sedišta, a neki su podelili neuobičajena iskustva.
„Moje iskustvo: izlazimo u žurbi iz šinobusa između dva sela usred zime, a šinobus bukti u plamenu.“
Međutim, većina je bila radosna i setna:
„Da, kako se ne bih sećala, putovala sam četiri godine u školu njim.“
„Išla sam od NS do Karavukova, bila lepa vremena.“
„Ih, kakva je to bila mašina, lepota. Svakog dana u 15.05 sati na relaciji Zaječar–Prahovo! Kada dođe vikend, uvek se tražilo mesto više.“
Šinobusi su uspomene na drugo vreme – puni smeha, nepredvidljivih susreta i malih radosti koje danas retko nalazimo. A vi – da li se sećate svoje prve vožnje šinobusom?
