ČUVAO PRINCA ČARLSA, PA DOŠAO U SRBIJU Englez oženio Srpkinju i spokoj pronašao u mirnom sremačkom selu BEOGRAD GA NIJE ODUŠEVIO, ALI OVAJ GRAD OBOŽAVA

Nekada je radio kao službenik obezbeđenja princa Čarlsa i kao detektiv, a zatim se iz velelepnog Londona preselio za Srbiju, gde sa svojom suprugom Sekom, koja je srpkinja, na fruškogorskom selu već 15 godina živi i proizvodi vino bez hemikalija. Sada je Don podelio kako se jedan Englez nosi sa srpskom direktnošću, da li je Srbija gostoljubiva prema strancima i šta to u našoj zemlji posebno voli i poštuje.

Prisetio se Don u intervjuu za jutjub kanal "Attic life" svojih prvih utisaka o našoj zemlji, pa istakao kako mu je odmah bilo jasno koliko su Srbi pozitivan i gostoprimljiv narod.

- Zaista pozitivni. Ljudi su veoma prijateljski nastrojeni. Hrana je neverovatna. Muzika mi se sviđa. Sve te stvari koje me "održavaju u životu" nalaze se ovde. Znaš, priroda, flora i fauna. Ne samo zbog grožđa, već generalno, to je nešto što volim. Vrtovi i slične stvari. Vrlo je slično Velikoj Britaniji - kazao je Englez na početku zanimljivog intervjua, pa pojasnio sopstveno poreklo i koliko mu je ono značilo da se privikne za srpski mentalitet.

- Mislim da sam imao sreće jer mi je otac bio iz Škotske, a majka polu Francuskinja. Dakle, u meni nema mnogo tog klasičnog "engleskog" načina razmišljanja. I mislim da zbog te keltske veze - mnogi ljudi ovde imaju keltsko poreklo - ja razumem taj tip ljudi i to mi prija. Tako da ne osećam neku veliku razliku u odnosu na ono kakav sam ja. Osećam se vrlo prijatno ovde - dodao je.

Uporedio je, zatim, Don Veliku Britaniju i Srbiju, pa naglasio zašto mu ne nedostaje mesto u kom je nekada živeo.

- U Velikoj Britaniji je mnogo užurbanije, i iskreno, u ponedeljak sam vozio ženu do njene klinike u Londonu, i saobraćaj je potpuno lud. Mislim, udaljeni smo 10 kilometara, a uvek nam treba više od sat vremena da stignemo. Taj deo mi stvarno ne nedostaje. Znaš, saobraćaj u Londonu je zaista ludilo. A kretati se okolo — to je jako teško. I grad je ogroman, ima mnogo ljudi. Ljudi se jako uzbude, posebno kada voze — znaš, trube, viču... Bes na putu? Frustrirajuće je, znaš, i da, to često vidiš u Londonu. A ovde mnogo manje. Ovde, u Srbiji, znaš onaj kružni tok u centru? O, bože, to je takav sjajan kružni tok. Zaista. Kakav neverovatan kružni tok! Samo treba da gledaš pravo. Ne brini za znakove, samo voziš. Ali da, jako je teško voziti u Londonu u poređenju - nastavio je Don sa svojim oduševljenjem.

Beograd opisuje kao užurban i sjajan, dok mu je jedan drugi srpski grad ipak daleko simpatičniji.

- Ali ovde je apsolutno sjajno. Beograd je užurban, ali Novi Sad je mnogo prijatniji za snalaženje. Tako da je Novi Sad super. Beograd je prelep grad, ali saobraćaj može da bude prilično naporan - kazao je Englez.

Istakao je potom i šta je to što mu je najbolje u vezi sa Srbijom.

- Vreme. Velika Britanija je baš, baš čudna. Godišnja doba su… sve je nekako sivo. Ali ovde zaista imaš godišnja doba. Zime mogu da budu fantastične. Hladne, naravno. Proleće je divno. Vidi samo ovo vreme. A leta mogu biti malo previše topla, da budem iskren - nastavio je Don, pa se dotakao i srpske hrane.

- Stvarno mislim da je hrana ovde odlična. Oh, volim mnoge tradicionalne načine pripreme svinjskog mesa. Volim sve te ćevape, kobasice, šunku, slaninu koju ovde prave. To su prosto neverovatni proizvodi. Imam sreću da poznajem lokalne proizvođače od kojih kupujem. Kupujemo sveže namirnice od seljaka. Mnogo je bolje nego u Beogradu. Neverovatno je. Mislim, hrana koju ovde kupujemo je prelepa. Imamo i baštu preko puta, na našem placu, pa leti uzgajamo dosta sopstvenog povrća. I naravno, sve je to biodinamički. Ne koristimo nikakve hemikalije - detaljan je bio Don.

Kazao je Don i kako nikada nije imao negativnu interakciju sa ljudima iz Srbije.

- Bio sam jako lepo dočekan. Nikada nisam imao nijednu negativnu interakciju ovde. Za mene je Srbija veoma multikulturalna. Ljudi su ovde jako gostoljubivi. Mislim da su, naravno, zbog nekih problema iz prošlosti, ljudi ranije mislili suprotno. Ali sada su ljudi veoma otvoreni i tolerantni. I jako sam srećan ovde. U selu gde živim ima sigurno više od 25 različitih zajednica, jer je ovo područje, Fruška gora, jako plodno i kroz istoriju je privlačilo mnogo naroda. Ima ljudi iz Rumunije, Bugarske, Poljske, Nemačke… Ovde imamo luteransku crkvu, katoličku i pravoslavnu. Neki luterani i dalje nose tradicionalnu nošnju, ne baš kao Amiši u Americi, ali slično, sa kapicama, obično za posebne dane. Ljudi su ovde zaista tolerantni - ispričao je srpski zet Don još.

(Telegraf.rs)