ЧУВАО ПРИНЦА ЧАРЛСА, ПА ДОШАО У СРБИЈУ Енглез оженио Српкињу и спокој пронашао у мирном сремачком селу БЕОГРАД ГА НИЈЕ ОДУШЕВИО, АЛИ ОВАЈ ГРАД ОБОЖАВА

Некада је радио као службеник обезбеђења принца Чарлса и као детектив, а затим се из велелепног Лондона преселио за Србију, где са својом супругом Секом, која је српкиња, на фрушкогорском селу већ 15 година живи и производи вино без хемикалија. Сада је Дон поделио како се један Енглез носи са српском директношћу, да ли је Србија гостољубива према странцима и шта то у нашој земљи посебно воли и поштује.

Присетио се Дон у интервјуу за јутјуб канал "Attic life" својих првих утисака о нашој земљи, па истакао како му је одмах било јасно колико су Срби позитиван и гостопримљив народ.

- Заиста позитивни. Људи су веома пријатељски настројени. Храна је невероватна. Музика ми се свиђа. Све те ствари које ме "одржавају у животу" налазе се овде. Знаш, природа, флора и фауна. Не само због грожђа, већ генерално, то је нешто што волим. Вртови и сличне ствари. Врло је слично Великој Британији - казао је Енглез на почетку занимљивог интервјуа, па појаснио сопствено порекло и колико му је оно значило да се привикне за српски менталитет.

- Мислим да сам имао среће јер ми је отац био из Шкотске, а мајка полу Францускиња. Дакле, у мени нема много тог класичног "енглеског" начина размишљања. И мислим да због те келтске везе - многи људи овде имају келтско порекло - ја разумем тај тип људи и то ми прија. Тако да не осећам неку велику разлику у односу на оно какав сам ја. Осећам се врло пријатно овде - додао је.

Упоредио је, затим, Дон Велику Британију и Србију, па нагласио зашто му не недостаје место у ком је некада живео.

- У Великој Британији је много ужурбаније, и искрено, у понедељак сам возио жену до њене клинике у Лондону, и саобраћај је потпуно луд. Мислим, удаљени смо 10 километара, а увек нам треба више од сат времена да стигнемо. Тај део ми стварно не недостаје. Знаш, саобраћај у Лондону је заиста лудило. А кретати се около — то је јако тешко. И град је огроман, има много људи. Људи се јако узбуде, посебно када возе — знаш, трубе, вичу... Бес на путу? Фрустрирајуће је, знаш, и да, то често видиш у Лондону. А овде много мање. Овде, у Србији, знаш онај кружни ток у центру? О, боже, то је такав сјајан кружни ток. Заиста. Какав невероватан кружни ток! Само треба да гледаш право. Не брини за знакове, само возиш. Али да, јако је тешко возити у Лондону у поређењу - наставио је Дон са својим одушевљењем.

Београд описује као ужурбан и сјајан, док му је један други српски град ипак далеко симпатичнији.

- Али овде је апсолутно сјајно. Београд је ужурбан, али Нови Сад је много пријатнији за сналажење. Тако да је Нови Сад супер. Београд је прелеп град, али саобраћај може да буде прилично напоран - казао је Енглез.

Истакао је потом и шта је то што му је најбоље у вези са Србијом.

- Време. Велика Британија је баш, баш чудна. Годишња доба су… све је некако сиво. Али овде заиста имаш годишња доба. Зиме могу да буду фантастичне. Хладне, наравно. Пролеће је дивно. Види само ово време. А лета могу бити мало превише топла, да будем искрен - наставио је Дон, па се дотакао и српске хране.

- Стварно мислим да је храна овде одлична. Ох, волим многе традиционалне начине припреме свињског меса. Волим све те ћевапе, кобасице, шунку, сланину коју овде праве. То су просто невероватни производи. Имам срећу да познајем локалне произвођаче од којих купујем. Купујемо свеже намирнице од сељака. Много је боље него у Београду. Невероватно је. Мислим, храна коју овде купујемо је прелепа. Имамо и башту преко пута, на нашем плацу, па лети узгајамо доста сопственог поврћа. И наравно, све је то биодинамички. Не користимо никакве хемикалије - детаљан је био Дон.

Казао је Дон и како никада није имао негативну интеракцију са људима из Србије.

- Био сам јако лепо дочекан. Никада нисам имао ниједну негативну интеракцију овде. За мене је Србија веома мултикултурална. Људи су овде јако гостољубиви. Мислим да су, наравно, због неких проблема из прошлости, људи раније мислили супротно. Али сада су људи веома отворени и толерантни. И јако сам срећан овде. У селу где живим има сигурно више од 25 различитих заједница, јер је ово подручје, Фрушка гора, јако плодно и кроз историју је привлачило много народа. Има људи из Румуније, Бугарске, Пољске, Немачке… Овде имамо лутеранску цркву, католичку и православну. Неки лутерани и даље носе традиционалну ношњу, не баш као Амиши у Америци, али слично, са капицама, обично за посебне дане. Људи су овде заиста толерантни - испричао је српски зет Дон још.

(Telegraf.rs)