DA LI POSTOJI "NAJBEZBEDNIJE" MESTO U AVIONU? Jedan čovek preživeo je jeziv pad, a priča o njegovom SEDIŠTU je toliko neverovatna (VIDEO)
Gde je najbezbednije mesto za sedenje u avionu? To je večno pitanje putnika – posebno kada se uzme u obzir kako je jedan čovek – Višvaškumar Rameš – bio jedini preživeli u padu aviona kompanije Er Indija u kojem je poginula 241 osoba. Rameš, koji je putovao sa bratom od Ahmedabada do Londona, sedeo je na mestu 11a.
Većina ljudi prilikom izbora mesta za sedenje u avionu uglavnom daje prioritet prostoru za noge ili blizini toaleta. Drugi pak, možda malo dublje razmisle i u obzir uzmu i bezbednost. Ramešovo preživljavanje ponovo je pokrenulo razgovore o vazdušnom saobraćaju i izboru sedišta u avionu.
Opšti konsenzus tradicionalno je bio da je sedenje u sredini ili u zadnjem delu aviona statistički najbezbednije. Studija američkog Nacionalnog odbora za bezbednost u saobraćaju iz 2017. godine, koja je istražila 20 avionskih nesreća od 1971. godine, otkrila je da su oni koji su sedeli u zadnjem delu aviona imali veće šanse da prežive nego oni napred. Pored toga, oni koji su sedeli blizu krila takođe su imali veće šanse za preživljavanje.
U međuvremenu, studija koju je sproveo časopis Tajm 2015. godine otkrila je da su srednja sedišta u zadnjem delu aviona bila sa najnižom stopom smrtnosti, a najgore su prošli oni koji su sedeli na prolazu u drugoj trećini.
Ali kako to objašnjava zašto je Rameš sedeo blizu prednjeg dela aviona i bio jedini preživeli?
Šta stručnjaci kažu o najbezbednijem mestu za sedenje u avionu
Stiv Rajt, bivši sistemski i softverski inženjer u komercijalnoj vazduhoplovnoj industriji i bivši vanredni profesor aeronautike i avionskih sistema na Univerzitetu Vestern u Bristolu, često je razmišljao o pitanju „najbezbednijeg sedišta“.
Za Rajta, priča o preživljavanju u avionu Er Indije bila je jedinstvena iz više razloga. On kaže da iako sedenje prema prednjem delu aviona obično može biti „sumnjivo“ u pogledu šansi za preživljavanje, nesreća u Indiji je bila „atipična“.
„Kada avion padne, obično pada nosom napred, što je, naravno, razlog zašto bi sedište 11a bilo među prvima koje će osetiti udar“, kaže Rajt. Ali let Er Indije „potonuo“ je u zemlju sa „nosom nagore“.
Dok se u tradicionalnim slučajevima kada avion prvo zariva nosom, prednji deo aviona deluje „kao amortizer“, prema rečima Džona Hansmana, profesora aeronautike i astronautike na MIT-u.
Ahmedabad #PlaneCrash | The Seat 11A Mystery: How Lone Survivor Of Air India Crash Cheated Deathhttps://t.co/UTI8HPF3fS
NDTV's @osamashaab explains pic.twitter.com/SxXHOSTCCb— NDTV (@ndtv) June 13, 2025
Rajt kaže da je obično najbezbednije mesto u avionu blizu krila aviona, gde postoji više „strukturne podrške“ za zaštitu putnika u slučaju nužde.
Džim Brokl, advokat za avijaciju u advokatskoj firmi Motli Rajs, kaže da je, prema dijagramima koje je video, Ramešovo sedište bilo odmah pored izlaza za slučaj nužde i ispred krila aviona. Ovo sedište, pored prozora, bilo je odmah iza dela biznis klase u Boingu 787.
„Strukturno u avionu, najjači deo je očigledno mesto gde ulaze krila“, kaže Brokl. „I bio je blizu izlaza – znam da nije izašao jer je bio iza nekih ruševina, ali ta područja su ojačana tako da se, u slučaju nesreće, vrata ne deformišu, kako bi ljudi mogli da pobegnu u slučaju nužde.“
U redu za izlaze, kaže Brokl, dodatni prostor koji se obezbeđuje takođe bi mogao da spase živote. „Kako stvari počnu da se urušavaju i ljudi padaju nazad u svoja sedišta... Znam da nije mnogo, ali mislim da se ti centimetri računaju“, primećuje on.
Slaže se i Rajt, i ističe da je blizina izlaza za slučaj opasnosti relevantna, s obzirom na to da većina vanrednih situacija za koje zna nisu povezane sa padovima, već su rezultat incidenata na pisti.
„Najverovatnija opasnost sa kojom ćete se suočiti u avionu je na pisti kada nešto pođe po zlu, potencijalno požar“, kaže Rajt. „U tom smislu, nije bitno koji je izlaz, ali u suštini, želite da što pre da izađete iz tog aviona.“
Dodatne mere bezbednosti koje možete da preduzmete
Rajt takođe tvrdi da, iako su prsluci za spasavanje obavezni u avionima, trebalo bi da budu uključene i kapuljače za zaštitu od dima, kako bi se zaštitili putnici u slučaju nužde.
Meri Skjavo, advokatica za vazduhoplovstvo i bivša generalna inspektorka američkog Ministarstva saobraćaja, kaže da nakon godina rada sa ljudima koji su preživeli avionske nesreće – i nakon što je napisala knjigu o tome kako bezbedno leteti – sada uvek pokušava da dobije mesto u redu za izlaz.
Takođe se trudi da ima kapuljaču za dim kao deo ručnog prtljaga i pokušava da nosi duge rukave i pantalone.
„Ljudi sa kojima sam radila, a koji su morali da se izbore sa avionskim nesrećama, rekli su da bi voleli da imaju veću zaštitu“, objašnjava advokatica.
Skjavo uvek proverava da li zna kako da otvori vrata za hitne slučajeve aviona, uzimajući u obzir da različiti avioni mogu imati različite mehanizme za izlaz u slučaju nužde. Ako ne može da dobije mesto u redu za izlaz, pokušava da dobije mesto u neposrednim redovima iza, jer su njene studije pokazale da će u slučaju nužde putnici gurati napred ka izlazu.
„Ako sedite u redu za izlaz, morate to shvatiti ozbiljno“, kaže Skjavo, naglašavajući da mogućnost da dođete do izlaza ili pronađete put kroz pukotinu tokom nužde može napraviti svu razliku.
Međutim, svaka hitna situacija u avionu se odvija drugačije.
Ako Ramešova priča nešto pokazuje, to je da preživljavanje u avionskoj nesreći može biti manje bitno gde se sedi, a više kako se tačno avion srušio – nešto što nijedan putnik ne može predvideti.
Ukoliko se vrata otkinu usred leta, red za izlaz možda neće biti tako bezbedno mesto kao što je prethodno opisano. Ono što je najbezbednije u ovom slučaju razlikuje se od onoga što bi bilo bezbedno pri hitnom sletanju na vodu.
Zato Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) savetuje putnicima da slušaju svoju posadu i pilota, a u slučaju nužde, da pronađu i koriste redove za izlaz. Putnici bi takođe trebalo da odvoje vreme da pregledaju i upoznaju se sa bezbednosnim karticama za putnike pre poletanja.