DA LI STE ZNALI DA SU OVA SRPSKA PREZIMENA TURSKIH KORENA? Šta se krije iza „ić“ sufiksa i šta ona znače?

Viševekovna vladavina Osmanskog carstva na Balkanu ostavila je dubok trag ne samo u arhitekturi i kulturi, već i u našim prezimenima. Turcizmi su tokom tog perioda postali deo svakodnevnog jezika, a mnogi nazivi i prezimena koja danas zvuče „domaće“ imaju tursko poreklo.

Kako su nastala prezimena turskog porekla

Prema rečima profesorke Mirjane Teodosijević, stručnjaka za turski jezik, mnoga prezimena u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i drugim delovima Balkana nastala su spajanjem turskih osnova i slovenskog sufiksa -ić. Tako je, na primer, Dizdarević dobijeno od reči dizdar – upravnik tvrđave, dok Abrašević potiče od turske reči za čoveka pegavog lica.

Skriveno značenje poznatih prezimena

Malo ko zna da Borozan znači „trubač“, a Lagumdžija „rudar, miner“. Slično tome, prezimena Jaramaz („nestašan“) i Šišmanović („debeo“) svedoče o živom uticaju turskog jezika i običaja u našem podneblju.

Jezik kao svedok istorije

Iako su mnoga od tih imena vremenom izgubila prvobitno značenje, ona su ostala svedočanstvo vremena u kome su kulturni uticaji bili snažni i duboki. Profesorka Teodosijević naglašava da mnogi turcizmi koji su nekad bili u svakodnevnoj upotrebi danas u savremenom turskom više ne postoje - postali su arhaizmi, ali su u našem jeziku ostali kao trajni podsetnik na istorijske veze.

Nasleđe koje živi u rečima

Kada čujemo prezime sa turskim prizvukom, retko pomislimo da ono nosi priču o vekovima prožimanja naroda i kultura. Ta prezimena su više od reči - ona su živi most između prošlosti i sadašnjosti, svedočanstvo da je jezik najuporniji čuvar istorije.