DA LI ZNATE ČEMU SLUŽI KAŠIKA OD SEDEFA? Neobičan i specijalizovan escajg ogledalo gurmanluka, statusa i epohe

Čovek je kroz istoriju uvek gledao da bude praktičan, smišljajući oruđe koje će mu olakšati život. Upravo tako je nastao i raznovrsni pribor za jelo, od kog su kašika, viljuška i nož najpoznatiji.

Kao što možete pretpostaviti, nož je prvenac na ovom spisku, kao najstariji pribor kojim su se naši preci služili. Naravno, prvi noževi nisu izgledali onako kako su nam danas znani i svakako da se nisu koristili za precizno sečenje hleba ili pečenja...

Naime, preteče svih oštrica bile su najpre od kamena, potom od bakra, bronze, pa gvožća.

Prva upotreba noža kao dela escajga počinje krajem 17. veka i to u Francuskoj, gde se na dvoru u vreme Luja XIV menja koncept obedovanja. Upravo tada pribor za jelo nije više samo praktični predmet, već postaje deo statusa i ceremonije.

To je ujedno bila i prekretnica za stvaranje raznoraznog specifičnog escajga... Ali, pre nego što pređemo na neobične pribore za jelo, od kojih neki već uveliko nisu u upotrebi, da se vratimo na preostala dva glavna lika s početka priče – kašiku i viljušku.

Nakon noža, čoveku je potom zatrebala kašika!

Pre metalnog escajga, ljudi su koristili školjke, drvene i koštane predmete, da bi potom pravili kašike od keramike, bronze, srebra i drugih materijala. Da je ovaj pribor bio neophodan bar pre više od 4.500 godina pokazuju arheološki nalazi koji ukazuju na to da se kašika koristila još u Egiptu i Novom kraljevstvu, kao i među civilizacijama u dolini Inda. 

Najmlađa u ovom trojcu svakako je viljuška, čije poreklo vodi do Vizantijskog carstva (11. vek), na šta ukazuju spisi i slike na kojima su prikazani muškarci za stolom koji koriste dvokrake viljuške. Ovaj pribor je preko Venecije i viših slojeva stigao u Evropu, odnosno najpre u Francusku zahvaljujući Katarini Mediči (1533). Međutim, viljuška nije svugde prihvaćena iz prve, pa je tako Englezima trebalo skoro 200 godina da počnu da je koriste.

I tu dolazimo do momenta kada možemo da kažemo da se formirala ideja kompleta za jelo. Prekretnica je bio 16. i naročito 17. vek u Evropi, s tim da je zanimljivo da se nož pak poslednji pridružio ovoj družini (krajem 17. stoleća)!

A onda nastaju fantaziranja – ako već postoje nož, kašika i viljuška za svakodnevnu upotrebu, zašto ne bi postojao i poseban pribor za konkretna jela, recimo za ribu, sir, špagete, masline, ostrige, kavijar i slično?

Počnimo, međutim, od fascinantnog rimskog predmeta iz 3. veka pre nove ere – srebrnog predmeta koji je istovremeno bio i kašika i viljuška (premda se druga polovina 17. veka uzima za zvanično nastajanje ove kombinacije nazvane „couvert”), što je svojevrsna preteča svih ostalih neobičnih pribora...

Ser Ričard Grindal je krajem 18. veka ostao bez desne ruke, a kako to obično biva, iz muke nastaju ideje za rešenjima. Upravo tako je osmišljen pribor koji kombinuje viljušku i nož. Prvi ovaj „alat” bio je dugačak oko 30 centimetara i pravljen je od čelika i slonovače.

Ova inovacija kasnije je uslovila novu varijaciju, takozvan Nelsonov model, nastao tokom Prvog svetskog rata kao pribor koji je korišćen pri rehabilitaciji ratnih vojnih invalida. Prva varijanta tzv. švajcarskog noža osmišljena je tokom 18. veka a u sebi je imala kombinaciju noža, viljuške i kašike, zbog čega se zvala džepnim escajgom.

Ubrzo potom (19. vek) je nastala slična kombinacija ali svega i svačega. Novi alat u sebi je imao i čačkalicu, čistač za uši, pero, pa i dve kockice!

Učeći o raznim priborima za jelo, učimo i o ishrani ljudi u određenom periodu na određenom području. Tako saznajemo da su hvataljke za špargle počele da se koriste u 18. veku u Engleskoj, dok je u Nemačkoj nastala potreba za kašikom za koštanu srž, a u Francuskoj kašika za masline.

Tek u drugoj polovini 19. veka nastao je specijalizovan pribor – kašika iliti lopatica za sir. A ako ste mislili da je prestižni Tiffany & Co. specijalizovan isključivo za nakit, varate se, jer upravo su oni prodavali ovaj srebrni patent koji je proizvodila američka kompanija Gorham.

Ljubitelji citrusnog voća znaju koliko je teško ljuštiti ga, a kako bi svoju ljubav prema kulinarstvu učinila praktičnijom, Džulija Čajld je u svojoj kuhinji koristila kašiku za grejpfrut. Naime, reč je o priboru dugačkom 16 centimetara, napravljenom od nerđajućeg čelika, nazubljenih ivica.

Verujete da senf nije zaslužio sopstveni alat – varate se! Kašičica za ovaj začin nastala je u Lionu između 1781. i 1792. godine, a pravljena je od srebra, duga svega 11,4 centimetra.

Sredina 19. veka donela je i čitav set pribora za sladoled! Kako je ova zaleđena poslastica postajala sve dostupnija srednjoj klasi, tako je nastala potreba za bogatijim kompletom koji je u sebi imao sekač i deset posebnih kašika za sladoled.

Kad već uplićemo luksuz, svakako treba spomenuti kavijar i njegovu kašiku koja se najčešće pravi od sedefa, ali i drveta, roga i drugih nereaktivnih materijala kako se ne bi promenio ukus ove delicije.

Oni sa osetljivijim želucem i jezikom nisu ljubitelji puževa, ali to ne znači da ovo jelo ne zaslužuje sopstveni pribor. Naprotiv, kako biste najbezbednije i što uspešnije pojeli pripremljenog mekušca, potrebni su vam specijalizovana hvataljka i dvokraka viljuška.

Puter je svakako mlečni proizvod koji je vrlo rasprostranjen u ljudskoj ishrani, a ima čak dve vrste noževa koji se koriste pri njegovoj upotrebi. Jedan je onaj koji je poznatiji i služi za mazanje maslaca, a drugi je neobičniji – šiljat – te se koristi za prenošenje putera iz jedne posude u drugu.

Spisak specijalizovanog pribora može da ide u nedogled, ali dok ne stavimo tačku, spomenućemo još i viljuške/šiljke za jastoga, ostrige, noževe za ribu, desertne dugačke kašike, makazice za grožđe, čistač koštica za višnje/trešnje, kao i najmanji pribor na svetu – lopatica za so.

Malo li je?!