HARAKIRI ZA KIRAKIRA Vlada Japana rekla „ne” kreativnim imenima jer čitanje istih stvara pometnju u administraciji
Ako odete u Japan, postoji šansa da upoznate nekoga sa neobičnim imenom, kao što su Najk, Pikaču ili Puding. Dok su i dalje u manjini, ova imena su sve popularnija u poslednjim decenijama dok roditelji odbijaju tradicionalna imena za druga, više jedinstvena.
Međutim, ova praksa je dovela i do kritika – zato što su uglavnom zbunjujuća za bolnice, škole i vlasti koje ne znaju kako da ih izgovaraju.
Nova pravila stupila na snagu
Vlada Japana donela je nova pravila kojima ograničava praksu davanja takozvanih „kirakira” imena deci – neobičnih, često fonetski izmišljenih imena kao što su Pikaču, Najk ili Puding.
Nova pravila, koja su stupila na snagu u ponedeljak, predviđaju da imena moraju da budu izgovorljiva i fonetski usklađena s uobičajenim načinima čitanja „kanđi znakova” (Japanci imaju tri pisma: kanđi – karakteri preuzeti iz kineskog pisma gde znak najčešće predstavlja reč, hiraganu – 46 znakova gde svaki predstavlja slog, i katakanu – 46 znakova-slogova za pisanje tuđica i stranih imena), piše CNN.
Lokalne vlasti sada mogu da odbiju ime ako fonetski izgovor nije u skladu sa standardnim izgovorom znakova.
Odluka podelila javnost
„Kirakira” na japanskom znači „sjajno” ili „šljašteće”, a ovaj trend imenovanja postao je primetan od 1980-ih godina, s ciljem izražavanja individualnosti, ističe pomenuta medijska kuća.
Međutim, sistem japanskog pisma, koji koristi kanđi znake s više mogućih čitanja, otežava ispravno izgovaranje tih imena, što stvara probleme u administraciji, školama i zdravstvenom sistemu.
Odluka je podelila javnost – neki smatraju da su neobična imena oblik lične slobode roditelja, drugi upozoravaju da deca s takvim imenima mogu da budu izložena ismevanju i institucionalnim komplikacijama.
I druge zemlje regulišu imena
Roditelji će ubuduće morati da uz prijavu imena dostave i fonetsko čitanje, a opštine imaju pravo da traže izmene ili dodatnu dokumentaciju ako ime odstupa od standardnog izgovora.
Slično kao u Japanu, i druge zemlje regulišu imena.
U Nemačkoj se odbacuju imena koja mogu da budu štetna po dobrobit deteta. Na primer, ranije su zabranili roditeljima da koriste naziv Borusija, referencu na fudbalski tim, ili Gastritis, tvrdeći da bi ta imena „ugrozila dobrobit deteta”. Novi Zeland zabranjuje imena s titulama poput Kralj ili Princ.
