ISPOD ZEMUNA KRIJE SE VIŠE OD 100 LAGUMA, I DALJE SE NE ZNA U ČIJOJ SU NADLEŽNOSTI Znate li čemu su sve služili?
Jedna od najmisterioznijih priča Beograda je priča o lagumima. Samo u Zemunu ih je više od 100, a većina je urušena. I posle više vekova od izgradnje, mnogi i dalje imaju namenu.
Lagume (podzemne hodnike ili tunele) u srednjem veku imali su svi veći utvrđeni gradovi. Ti podzemni prolazi koristili su se kao skladišta za ratnu opremu, za skrivanje stanovništva od neprijatelja, ili kao prostor za snabdevanje vodom.
U njima je uvek od 13 do 16 stepeni, pa su se koristili i kao magacinski prostori. Hrana se nije kvarila, a voda je uvek bila hladna.
Zemunski lagumi izgrađeni su u 18. i 19. veku. I danas ih neki Zemunci koriste za slične potrebe. Na Ćukovcu iza porodične kuće, skrivena su metalna vrata.
Nekada se tu nalazila kafana „Beli medved” izgrađena krajem 17. veka i najstarija je očuvana kuća u Beogradu. Poznata je po tome da je 1717. godine u njoj odseo princ Eugen Savojski prilikom opsade Beograda. Ispod se nalazi lagum, obložen ciglom i vodi u srce Ćukovca.
Vlasnici su je koristili za hlađenje hrane i pića. Sa Dunava su donosili led, oblagali ga slamom i zemljom, tako da se dugo nije topio.
Tada su ti objekti bili povezani.
– Da se roba ne bi iznosila van i gubila na kvalitetu, oni su trgovali između sebe upravo kroz te male prolaze gde su unosili ili iznosili robu. I to su poznate te magaze. Ljudi koji su to pravili nazivani su „goge”, majstori, građevinci, uslovno to da kažem iz tog perioda – objašnjava istoričar Vidoje Golubović.
Odavde se lagumima može stići do udaljenih delova Zemuna, Bežanijske kose, pa i do samog Dunava. Kažu da neki vode čak do Kalemegdana.
Nisu istraženi, ali se zna da su neki ozidani ciglom, neki obloženi drvetom, da su povezani u sistem. Većina podzemnih prostorija ispod Zemuna ostala je zvanično neupisana, upisane su samo parcele iznad njih i ne zna se u čijoj su nadležnosti.
