ИСПОД ЗЕМУНА КРИЈЕ СЕ ВИШЕ ОД 100 ЛАГУМА, И ДАЉЕ СЕ НЕ ЗНА У ЧИЈОЈ СУ НАДЛЕЖНОСТИ Знате ли чему су све служили?
Једна од најмистериознијих прича Београда је прича о лагумима. Само у Земуну их је више од 100, а већина је урушена. И после више векова од изградње, многи и даље имају намену.
Лагуме (подземне ходнике или тунеле) у средњем веку имали су сви већи утврђени градови. Ти подземни пролази користили су се као складишта за ратну опрему, за скривање становништва од непријатеља, или као простор за снабдевање водом.
У њима је увек од 13 до 16 степени, па су се користили и као магацински простори. Храна се није кварила, а вода је увек била хладна.
Земунски лагуми изграђени су у 18. и 19. веку. И данас их неки Земунци користе за сличне потребе. На Ћуковцу иза породичне куће, скривена су метална врата.
Некада се ту налазила кафана „Бели медвед” изграђена крајем 17. века и најстарија је очувана кућа у Београду. Позната је по томе да је 1717. године у њој одсео принц Еуген Савојски приликом опсаде Београда. Испод се налази лагум, обложен циглом и води у срце Ћуковца.
Власници су је користили за хлађење хране и пића. Са Дунава су доносили лед, облагали га сламом и земљом, тако да се дуго није топио.
Тада су ти објекти били повезани.
– Да се роба не би износила ван и губила на квалитету, они су трговали између себе управо кроз те мале пролазе где су уносили или износили робу. И то су познате те магазе. Људи који су то правили називани су „гоге”, мајстори, грађевинци, условно то да кажем из тог периода – објашњава историчар Видоје Голубовић.
Одавде се лагумима може стићи до удаљених делова Земуна, Бежанијске косе, па и до самог Дунава. Кажу да неки воде чак до Калемегдана.
Нису истражени, али се зна да су неки озидани циглом, неки обложени дрветом, да су повезани у систем. Већина подземних просторија испод Земуна остала је званично неуписана, уписане су само парцеле изнад њих и не зна се у чијој су надлежности.