Подсетимо, приликом радова на реконструкцији топловодне мреже и ископа нове трасе, у Градској башти је пронађено много археолошких фрагмената, од најстаријег доба, неолита (7000 година пре нове ере), као и предмета са одликама старчевачке и елементима винчанске културе, чак и делова насеобине из неолита.
Као и приликом сличних радова на подземној инфраструктури, и овог пута се наишло и на остатке подземних система који се пружају испод Градске баште. За сада се може само претпоставити да су део некадашњих лагума Бечкеречке тврђаве.
А када је својевремено професор историје у пензији Славољуб Грозданов пласирао причу о лагумима, са жељом да иницира њихово истраживање, стручна јавност је била подељена. Једни су сматрали да би требало детаљније истражити подземне ходнике који се, како се претпоставља, простиру на огромној површини, и од њих, евентуално, направити туристичку атракцију, по узору на неке друге европске градове. Други су били мишљења да је у питању скуп и ризичан подухват и да се не би требало упуштати у њега. Поред проблема са недостатком стручних и опремљених људи за истраживање, постоји и ризик од гушења посетилаца проузрокованог евентуалним присуством отровних гасова у ходницима.
Поједини историчари чак, не спорећи да су се у оквиру утврде налазили и подземни ходници, сматрају да они нису били тако дугачки, али ни пространи, да би могли да служе у туристичке сврхе.
Бечкеречка тврђава, иначе, изграђена је око 1527. године. Одлукама Карловачког мира, 1699. године, Темишварска покрајина (укључујући и Бечкерек) остала је под турском влашћу, с тим да је аустријској војсци, која је заузела овај део Баната, припало право да разруши тврђаву. То се и догодило 1701. године.
Ж. Балабан
Пројекат „Зрењанин актуелно” реализује Продукција ДВП Дигитал, а суфинансира Град Зрењанин. Ставови изнети у оквиру пројекта не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
