са жељом да иницира њихово истраживање, стручна јавност је била подељена. Једни су сматрали да би требало детаљније истражити подземне ходнике који се, како се претпоставља, простиру на огромној површини, и од њих, евентуално, направити туристичку атракцију, по узору на неке друге европске градове. Други, опет, сматрали су да је реч о скупом и ризичном подухвату и да се не би требало упуштати у њега.
Поред недостатка стручних и опремљених људи за истраживање, постоји и ризик од гушења посетилаца проузрокованог евентуалним присуством отровних гасова у ходницима. Поједини историчари чак, не спорећи да су се у оквиру утврде налазили и подземни ходници, сматрају да они нису били тако дугачки, али ни пространи, да би могли да служе у туристичке сврхе.
Уз констатацију да би од велике користи било да оно што нам је баштињено буде и доступно широј јавности, професор Грозданов је својевремено поручио да су подземни ходници изузетна атракција. Бечкеречка тврђава, иначе, изграђена је око 1527. године. Одлукама Карловачког мира, 1699. године, Темишварска покрајина (укључујући и Бечкерек) остала је под турском влашћу, с тим да је аустријској војсци, која је заузела овај део Баната, припало да разруши тврђаву. То се и догодило 1701. године.
- Свака тврђава имала је своје подземне канале како би становници могли да се повуку пред непријатељем, па ни Бечкеречка тврђава није била изузетак. Сматрам да би лагуми под градом требали да се испитају, јер представљају велики потенцијал за овај регион. Замислите да се школске екскурзије поведу 500 метара под земљу. То би ђаке одушевило, а посета би сигурно представљала и прворазредну туристичку атракцију за домаће и стране госте – истицао је Грозданов, који сматра да су за њихово сакривање од јавности одговорни туристички радници Зрењанина.
Убрзо је стигао одговор из Туристичког центра града Зрењанина, одакле су подсетили да је Грозданов својевремено био председник Управног одбора овог јавног предузећа, али да званично никада није изнео идеју о лагумима као мамцима за домаће и стране туристе. Туристички радници су мишљења да истраживање подземних ходника и није њихов посао, јер они нигде у свету не граде оно што би требало да се покаже, већ нуде готове производе. Грозданов је у међувремену престао да гура ову иницијативу и до данас нико други није потегао то питање.
Оне знатижељне, ипак, мами улаз у један од подземних ходника, који се налази у самом центру града, односно у Градској башти, најлепшем парку у Зрењанину. Овај лагум висок је свега око метар и по, а историчари то објашњавају чињеницом да су људи у средњем веку били много нижег раста. Онима који би, без обзира на то, хтели да завире унутра, то сада није омогућено. А питање је да ли ће икада и бити.
Ж. Балабан
