„KO PRVI DEVOJCI – NJEGOVA DEVOJKA” NE VAŽI KOD LJUDI O „onom pravom” spermatozoidu – odlučuje žena
Kada se govorio o začeću, u naučnoj glavi većine stanovnika planete stvara se slika spermatozoida koji se nadmeću da prvi stignu do jajne ćelije i oplode je.
Ali, naučna istraživanja već decenijama pokazuju da ova slika nije tačna – u stvari, upravo jajna ćelija bira koji će spermatozoid biti primljen, ako će biti primljen uopšte.
U knjizi The Stronger Sex (2025), naučna spisateljica Star Vartan ruši brojne mitove o ženskom telu, uključujući i ovaj o pasivnom jajetu. Kako objašnjava, kod sisara je došlo do evolutivne promene u reprodukciji – za razliku od riba i vodozemaca koji izbacuju gomile jaja i sperme u vodu, ženke sisara proizvode mali broj jajnih ćelija, pažljivo birajući one najbolje za oplodnju. To ima smisla jer sisari rađaju malobrojno potomstvo, pa svaka beba mora imati što veću šansu za opstanak.
Naučnica Linet Sivert sa Univerziteta u Masačusetsu kaže da su ljudski mužjaci zadržali „riblju strategiju“ – izbacuju milione spermatozoida, bez selekcije. Ženski organizam je, međutim, preuzeo kontrolu: oplodnja se odvija unutar tela, a jajna ćelija odlučuje koji spermatozoid će primiti. Kako? Uz pomoć zona pellucida – zaštitnog sloja koji hemijski „testira“ spermatozoide i odbija one koji ne odgovaraju.
Iako se ova činjenica zna još od 1980-ih, mit o „aktivnom spermatozoidu i pasivnom jajetu“ i dalje se pojavljuje – čak i u naučnim časopisima. To pokazuje koliko duboko su rodni stereotipi utkani u kulturu, što može usporavati napredak nauke.
Najnoviji dokazi pokazuju da jajne ćelije ne samo da odlučuju koju spermu će prihvatiti, već mogu i da privlače ili odbijaju različite spermatozoide čak i pre nego što stignu do njih.
Brojke ne lažu
Tokom svog fertilnog perioda (od puberteta do menopauze), žena u proseku ovulira između 400 i 500 jajnih ćelija. Iako devojčica pri rođenju ima oko 1 do 2 miliona nezrelih jajnih ćelija (oocita), do puberteta taj broj opada na oko 300.000 do 400.000, a tokom života ovuliše samo mali procenat – najčešće jedna jajna ćelija mesečno.
S druge strane, muškarac svakog dana proizvede oko 100 do 300 miliona spermatozoida, a pun ciklus spermatogeneze, od početne ćelije do sazrelog spermatozoida, traje oko 64 do 74 dana, u proseku oko 70 dana. To znači da se sperma u potpunosti obnovi za oko 2,5 meseca.
Godine 2020, naučnici s Univerziteta u Stokholmu i Mančesteru otkrili su da jajne ćelije oslobađaju hemijska jedinjenja koja privlače spermatozoide na putu do njih. Takođe su otkrili da različite jajne ćelije privlače različite vrste sperme — ne privlače istu spermu sve jajne ćelije. U nekim slučajevima, jaje je više privlačilo spermu nepartnera.
Ovo su utvrdili tako što su koristili materijal od parova koji su dali saglasnost u IVF klinici u Mančesteru. U svakom testu koristili su folikularnu tečnost i spermu od dva različita para, tako da se sperma svakog muškarca izlagala i partnerskoj i nepartnerskoj tečnosti.
Ova hemosenzorna komunikacija omogućava „ženski izbor i favorizuje oplodnju spermatozoidima određenih muškaraca“, pisali su istraživači. Prema njima, kriterijumi koje jaje koristi za izbor još nisu poznati — možda se radi o kvalitetu sperme ili genetskoj kompatibilnosti. „Ovo pokazuje da interakcija između ljudskih jaja i spermatozoida zavisi od specifičnog identiteta žene i muškarca“, izjavio je jedan od autora za Labroots. On je dodao: „Izbor spermatozoida u potpunosti je u nadležnosti jajne ćelije.“
Na kraju, biologija jasno govori: žensko telo nije pasivni primalac, već aktivni učesnik u izboru budućeg potomstva. Svaki mesečni ciklus je borba između jajnih ćelija, a pobednica zove spermu i – bira. Mit o „trci spermatozoida“ je samo kulturna fikcija.