KORNATI, MESTO GDE SE PRIRODA SPAJA SA VRAGOLIJAMA STARIH RIBARA Turisti staju, smeju se i slikaju: BABINA GUZICA HIT JADRANA, ALI NE I JEDINI
Anus u Francuskoj, Pornić u Sloveniji, Betmen u Turskoj, Dildo u Kanadi, Guzica u Ukrajini… Svet je pun bizarnih geografskih imena koja istovremeno zasmejavaju i teraju na fotkanje.
I Jadran tu ima svog aduta – ostrvce Babina Guzica. Da, dobro ste pročitali.
Ostrvo koje svakog leta izmami osmeh turistima
Babina Guzica je deo Nacionalnog parka Kornati i zauzima svega 0,012 km². Sitno ali glasno, bar po imenu. Na hiljade turista svake sezone zastane, okine fotku i ponese kući priču o„guzici u Kornatima”.
Kako je ostrvo dobilo ime? Ante Jurić iz Centra za jadransku onomastiku i etnolingvistiku kaže da se sve svodi na maštovitost i anegdote:
– Možda se nekom ribaru desila neka asocijacija ili situacija pa se ime zakotrljalo. U Kornatima imate čitavu galeriju takvih lascivnih toponima, od Kurbe pa sve do Prduše.
Kornatska erotska geografija
Ako mislite da je Babina Guzica usamljeni primer, varate se. Kornati su puni sličnih naziva, često u parovima ili trojkama – kao da su ribari i pastiri kroz vekove imali poseban smisao za humor. Prduša je samo još jedan dokaz.
– Kad imate neku pukotinu u steni, imate bar 50 odsto šanse da ponese ime po određenom organu, objašnjava Jurić.
I nije preterao – istraživači su nabrojali bar četiri ostrva nazvana po muškom delu para.
Osim Babine Guzice i Prduše, tu su i Smokvice, Mrtenjaci, Kurbe, Prišnjaci… Kornatski arhipelag je, izgleda, jedno veliko polje kreativne (i pomalo nestašne) mašte.
Kornati – dragulj Jadrana iza smešnih imena
Iza šale krije se prava prirodna lepota. Kornati su najveći arhipelag Jadrana – oko 150 ostrva zgusnutih na svega 320 kvadratnih kilometara. Nacionalni park obuhvata 89 njih i važi za jedno od najsunčanijih mesta na Jadranu, sa čak 2.700 sunčanih sati godišnje.
Na najvećem ostrvu Kornat nalazi se čuvena Vela ploča – geološki fenomen dugačak 160 metara. Legenda kaže da su je doneli vile da bi na njoj igrale kad more poludi, dok nauka tvrdi da je nastala klizanjem stena pre 2.400 godina.
Ostaci prošlosti i suhozidi koji prepliću ostrva
Kornati nisu samo raj za turiste već i muzej na otvorenom. Ostaci ilirskih humki, vizantijske tvrđave Tureta, pa i crkvica na Piškeri iz 1560. godine podsećaju da su ostrva kroz istoriju uvek imala svoje ljude i priče. Čak i suhozidi, dugi preko 300 kilometara, govore o upornosti i životu u surovim uslovima.
