КОРНАТИ, МЕСТО ГДЕ СЕ ПРИРОДА СПАЈА СА ВРАГОЛИЈАМА СТАРИХ РИБАРА Туристи стају, смеју се и сликају: БАБИНА ГУЗИЦА ХИТ ЈАДРАНА, АЛИ НЕ И ЈЕДИНИ
Анус у Француској, Порнић у Словенији, Бетмен у Турској, Дилдо у Канади, Гузица у Украјини… Свет је пун бизарних географских имена која истовремено засмејавају и терају на фоткање.
И Јадран ту има свог адута – острвце Бабина Гузица. Да, добро сте прочитали.
Острво које сваког лета измами осмех туристима
Бабина Гузица је део Националног парка Корнати и заузима свега 0,012 км². Ситно али гласно, бар по имену. На хиљаде туриста сваке сезоне застане, окине фотку и понесе кући причу о„гузици у Корнатима”.
Како је острво добило име? Анте Јурић из Центра за јадранску ономастику и етнолингвистику каже да се све своди на маштовитост и анегдоте:
– Можда се неком рибару десила нека асоцијација или ситуација па се име закотрљало. У Корнатима имате читаву галерију таквих ласцивних топонима, од Курбе па све до Прдуше.
Корнатска еротска географија
Ако мислите да је Бабина Гузица усамљени пример, варате се. Корнати су пуни сличних назива, често у паровима или тројкама – као да су рибари и пастири кроз векове имали посебан смисао за хумор. Прдуша је само још један доказ.
– Кад имате неку пукотину у стени, имате бар 50 одсто шансе да понесе име по одређеном органу, објашњава Јурић.
И није претерао – истраживачи су набројали бар четири острва названа по мушком делу пара.
Осим Бабине Гузице и Прдуше, ту су и Смоквице, Мртењаци, Курбе, Пришњаци… Корнатски архипелаг је, изгледа, једно велико поље креативне (и помало несташне) маште.
Корнати – драгуљ Јадрана иза смешних имена
Иза шале крије се права природна лепота. Корнати су највећи архипелаг Јадрана – око 150 острва згуснутих на свега 320 квадратних километара. Национални парк обухвата 89 њих и важи за једно од најсунчанијих места на Јадрану, са чак 2.700 сунчаних сати годишње.
На највећем острву Корнат налази се чувена Вела плоча – геолошки феномен дугачак 160 метара. Легенда каже да су је донели виле да би на њој играле кад море полуди, док наука тврди да је настала клизањем стена пре 2.400 година.
Остаци прошлости и сухозиди који преплићу острва
Корнати нису само рај за туристе већ и музеј на отвореном. Остаци илирских хумки, византијске тврђаве Турета, па и црквица на Пишкери из 1560. године подсећају да су острва кроз историју увек имала своје људе и приче. Чак и сухозиди, дуги преко 300 километара, говоре о упорности и животу у суровим условима.
