NAUKA OTKRILA, MOZGU MALO TREBA DA ODLUČI ŠTA ĆEMO DA JEDEMO Svest munjevita kao brzina svetlosti
Zamislite da stojite ispred police sa grickalicama i gotovo automatski posežete za čipsom umesto za pirinčanim galetama.
To je primer kako mozak, u deliću sekunde, obrađuje brojne faktore - ukus, cenu, da li je namirnica zdrava, da li nam je poznata - kako bi doneo izbor hrane. Takvi procesi se dešavaju izuzetno brzo, već nekoliko stotina milisekundi nakon što ugledamo hranu i mogu objasniti da li zaista svesno biramo šta jedemo.
Utvrđeno je da različiti aspekti hrane, poput nutritivne vrednosti, količine kalorija i koliko nam je ona poznata, ostavljaju specifičan trag u moždanoj aktivnosti već 200 milisekundi nakon što je ugledamo. Tek nešto kasnije mozak počinje da obrađuje faktore kao što su ukus i želja za jelom, pokazalo je nedavno istraživanje.
Studija je sprovedena korišćenjem elektroencefalografije - tehnike koja beleži električnu aktivnost mozga sa velikom preciznošću. Ispitanicima su prikazivane slike različitih namirnica, od voća i mesa do slatkiša i grickalica, a zatim su procenjivali svaku po više kriterijuma: Koliko je zdrava, ukusna, kalorična i koliko im je poznata.
Upoređivanjem tih ocena sa obrascima moždane aktivnosti uz pomoć mašinskog učenja naučnici su utvrdili kako mozak reaguje na različite kategorije hrane i u kojem trenutku se određeni atributi "uključuju" u proces odlučivanja.
Rezultati pokazuju da mozak istovremeno i veoma brzo obrađuje više informacija o hrani, te oblikuje naše izbore pre nego što ih uopšte postanemo svesni. Zanimljivo je da se informacija o nutritivnoj vrednosti hrane pojavljuje čak i pre obrade ukusa, što su ranije studije retko pokazivale.
Pored toga, uočeno je da postoji određena veza između različitih aspekata hrane. Na primer, namirnice koje su manje poznate često su ocenjene kao manje ukusne. Iz tih veza izdvojene su dve ključne dimenzije prema kojima mozak klasifikuje hranu - "prerađenost" (koliko je hrana prirodna ili industrijski obrađena) i "ukus" (koja uključuje i koliko dobro prepoznajemo određenu hranu).
Ovi nalazi su posebno važni u kontekstu savremene ishrane, gde se često oslanjamo na vizuelne informacije (kao pri onlajn naručivanju obroka ili gledanju slika u meniju restorana). Brza obrada vizuelnih signala objašnjava zašto tako lako donosimo impulsivne odluke o hrani.
Ova vrsta istraživanja otvara mogućnost da se ispita da li se fokusiranjem na određene karakteristike hrane može uticati na rane moždane reakcije i samim tim poboljšati izbor. Iako je u ovom radu pažnja bila usmerena na vizuelni aspekt, očekuje se da će naredna istraživanja obuhvatiti i druga čula, poput mirisa i zvuka, kako bi se razumelo kako mozak reaguje na pravu hranu kada je pred nama, a ne samo na njenu sliku, prenosi "Sajens alert".
