НАУКА ОТКРИЛА, МОЗГУ МАЛО ТРЕБА ДА ОДЛУЧИ ШТА ЋЕМО ДА ЈЕДЕМО Свест муњевита као брзина светлости
Замислите да стојите испред полице са грицкалицама и готово аутоматски посежете за чипсом уместо за пиринчаним галетама.
То је пример како мозак, у делићу секунде, обрађује бројне факторе - укус, цену, да ли је намирница здрава, да ли нам је позната - како би донео избор хране. Такви процеси се дешавају изузетно брзо, већ неколико стотина милисекунди након што угледамо храну и могу објаснити да ли заиста свесно бирамо шта једемо.
Утврђено је да различити аспекти хране, попут нутритивне вредности, количине калорија и колико нам је она позната, остављају специфичан траг у можданој активности већ 200 милисекунди након што је угледамо. Тек нешто касније мозак почиње да обрађује факторе као што су укус и жеља за јелом, показало је недавно истраживање.
Студија је спроведена коришћењем електроенцефалографије - технике која бележи електричну активност мозга са великом прецизношћу. Испитаницима су приказиване слике различитих намирница, од воћа и меса до слаткиша и грицкалица, а затим су процењивали сваку по више критеријума: Колико је здрава, укусна, калорична и колико им је позната.
Упоређивањем тих оцена са обрасцима мождане активности уз помоћ машинског учења научници су утврдили како мозак реагује на различите категорије хране и у којем тренутку се одређени атрибути "укључују" у процес одлучивања.
Резултати показују да мозак истовремено и веома брзо обрађује више информација о храни, те обликује наше изборе пре него што их уопште постанемо свесни. Занимљиво је да се информација о нутритивној вредности хране појављује чак и пре обраде укуса, што су раније студије ретко показивале.
Поред тога, уочено је да постоји одређена веза између различитих аспеката хране. На пример, намирнице које су мање познате често су оцењене као мање укусне. Из тих веза издвојене су две кључне димензије према којима мозак класификује храну - "прерађеност" (колико је храна природна или индустријски обрађена) и "укус" (која укључује и колико добро препознајемо одређену храну).
Ови налази су посебно важни у контексту савремене исхране, где се често ослањамо на визуелнe информације (као при онлајн наручивању оброка или гледању слика у менију ресторана). Брза обрада визуелних сигнала објашњава зашто тако лако доносимо импулсивне одлуке о храни.
Ова врста истраживања отвара могућност да се испита да ли се фокусирањем на одређене карактеристике хране може утицати на ране мождане реакције и самим тим побољшати избор. Иако је у овом раду пажња била усмерена на визуелни аспект, очекује се да ће наредна истраживања обухватити и друга чула, попут мириса и звука, како би се разумело како мозак реагује на праву храну када је пред нама, а не само на њену слику, преноси "Сајенс алерт".
