OVO JE PET MITOVA O LOSOSU U KOJE SRBI VERUJU Evo da li je bolje kupovati zamrznuti ili sveži, a ovo znače mutne oči

Konzumacija plodova mora u SAD-u je na najvišem nivou, a losos je najčešće konzumirana riba, prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD-a.

Lako je razumeti zašto je losos toliko popularan: kao osnovni deo mediteranske ishrane, bogat je hranljivim materijama, uključujući omega-3 masne kiseline (koje su dobre za srce, mozak i kožu), proteine i vitamin D, piše HafPost.

Pet mitova o lososu

Uprkos popularnosti, stručnjaci za plodove mora kažu da i dalje postoji nekoliko uobičajenih zabluda o lososu koje jednostavno nisu tačne, a mi vam donosimo njih pet.

1. Sveže je bolje od zamrznutog

Kada kupujete losos, prva odluka je hoćete li ga uzeti svežeg iz ribarnice ili zamrznutog iz prodavnice.

Džejson Hedland, glavni kupac plodova mora, kaže da sveži losos nije hranljiviji, niti nužno ukusniji, od zamrznutog.

Ako planirate jesti losos u roku od dva dana, sveži je dobar izbor. No, ako ga želite imati pri ruci i ne znate kada ćete ga pojesti, bolje je uzeti zamrznuti. Mnogi ne znaju da se losos zamrzava samo nekoliko sati nakon ulova, što zadržava sve hranljive vrednosti i ukus.

2. Uzgojeni losos nije dobar kao divlji

Svi stručnjaci kažu da uzgojeni losos često dobija lošu reputaciju, koja nije opravdana. Mark Lamonako iz Vegmansa kaže da bez odgovornog uzgoja ne bi bilo dovoljno lososa za potražnju.

Dag Varanai iz Sproutsa dodaje da je uzgoj lososa nužan kao i uzgoj piletine, govedine i svinjetine, jer pomaže u zaštiti divlje populacije od prekomernog ribolova.

Lang objašnjava da loša reputacija potiče iz 1970-ih, kada nije bilo dovoljno regulacija pa se losos uzgajao u prljavim i prenatrpanim uslovima.

Danas su stvari drugačije, jer inspektori proveravaju ribnjake i mogu oduzeti certifikate ako se krše pravila.

Stručnjaci kažu da su hranljive vrednosti uzgojenog i divljeg lososa slične, ali divlji ima čvršću teksturu i intenzivniji ukus zbog prirodne ishrane, dok je uzgojeni blaži, masniji i mekši.

3. Uzgojeni losos je pun antibiotika

Ako izbegavate uzgojenog lososa zbog antibiotika, stručnjaci kažu da nema razloga za brigu.

U SAD-u, Kanadi, Norveškoj i drugim dobro regulisanim zemljama antibiotici se retko koriste, a ako se koriste, podležu strogom veterinarskom nadzoru.

No, u nekim zemljama sa slabijom regulacijom zabeležena je prekomerna upotreba antibiotika, što je zabrinjavajuće i za zdravlje i za okolinu.

Zato je preporuka tražiti losos sa sertifikatima poput ASC ili BAP.

4. Losos ima puno žive

Losos nije bogat živom i siguran je za redovnu konzumaciju.

Varanai ističe da su zdravstvene prednosti jedenja lososa daleko veće od bilo kakvih briga oko žive.

Zbog kratkog životnog veka i niske pozicije u lancu ishrane, losos ne nakuplja velike količine žive.

Što je riba viša u lancu i što duže živi, to može imati više žive, ali životni ciklus lososa obično traje tri do pet godina, što nije dovoljno da se nakupi opasan nivo.

5. Boja lososa govori koliko je svež

Boja lososa važna je, ali živopisna boja nije uvek pokazatelj svežine.

Neki uzgojeni lososi dobijaju boju iz dodatka astaksantina u hrani, pa živopisna boja ne znači uvek da je losos svežiji. Astaksantin je dodatak ishrani koji se nalazi i u prirodnoj ishrani divljeg lososa pa se koristi i kao dodatak ishrani za ljude zbog svojih antioksidativnih svojstava.

Prilikom kupovine svežeg lososa treba proveriti miris (treba biti blag, ne riblji), teksturu (čvrsta, ne mekana) i izgled (vlažan, bez suvoće, promena boje, neobičnih mrlja ili sivih delova).

Ako losos ima glavu, oči trebaju biti bistre. Mutne oči znače da je riba dugo van vode.