POTONULI S TITANIKOM, A NIJEDAN KOSTUR NIJE PRONAĐEN Naučnici konačno objasnili zašto!
Iako je u potonuću Titanika život izgubilo oko 1.500 ljudi, na mestu olupine nećete pronaći nijedan kostur
Ako vam se ikada pruži prilika da zaronite do olupine Titanika, nadamo se da će to biti u bezbednoj i proverenoj podmornici. Jer jednom kada stignete do tog tihog groblja na dnu Atlantskog okeana, mogli biste očekivati da ćete naići na prizore užasa — ali postoji nešto što sigurno nećete videti: ljudske kosture.
Iako je u toj tragičnoj nesreći 1912. godine poginulo oko 1.500 ljudi, a mnogi od njih potonuli su zajedno sa brodom, ljudskih ostataka na samoj lokaciji olupine danas više nema. Zašto je to tako, otkriva nauka — a odgovori su istovremeno fascinantni i jezivi.
Verujte nekome ko je tamo bio mnogo puta – reditelju čuvenog filma Titanik i entuzijasti za podmornice Džejmsu Kameronu, koji je olupinu posetio desetinama puta i tvrdi da je na brodu proveo više vremena nego njegov pravi kapetan.
Istina, kapetan Titanika proveo je tamo samo nekoliko dana, s obzirom na to da je brod potonuo na svom prvom putovanju, ali Kameronova poruka je jasna. U svakom slučaju, još 2012. godine Kameron je izjavio da je video dokaze da su ljudi potonuli s brodom, ali ne i sama tela.
„Nisam video ljudske ostatke. Videli smo odeću, parove cipela – što govori da je tu nekada bilo telo. Ali nikada nismo videli ljudske ostatke“, rekao je za New York Times.
To nas, naravno, vodi do pitanja – gde su nestale sve kosti? Srećom, nauka nam nudi odgovor.
Stručnjak za duboko more Robert Balard izjavio je za NPR da se na dubini od oko 900 metara ulazi ispod tzv. „granice kompenzacije kalcijum-karbonata“, što je ključna informacija kada je reč o tome gde su nestale kosti onih koji su preminuli na Titaniku.
„Voda u dubokom moru je prezasićena u odnosu na kalcijum-karbonat, a to je uglavnom ono od čega su kosti sastavljene“, objasnio je Balard. „Na primer, i Titanik i Bizmark nalaze se ispod te granice, pa kada organizmi pojedu meso i otkriju kosti, kosti se rastvore.“
Dakle, nekada je tamo bilo kostura, ali meso je davno nestalo, a gole kosti su se s vremenom rastvorile u vodi.
To objašnjava sudbinu većine ljudi koji su potonuli s brodom i preminuli na njemu, ali neki koji su završili u vodi i smrzli se u prslucima za spasavanje možda su završili na drugim mestima.
Njihova tela možda su odnele oluje i raznela ih širom okeana, sve dok i njihovi ostaci nisu potpuno nestali, piše LADbible.
Net.hr
