SRBI KORISTE KAŠIKU, A KAKO SU JE RANIJE ZVALI Ovo su nazivi u slovenskom, a ovo u arapskom svetu
U srpskom jeziku postoji više od 150.000 reči, uključujući i pozajmljenice koje su se odomaćile do to mere da ih odavno smatramo svojima, a ne stranog porekla.
Zabeleženo je i više hiljada turcizama. Jedna od reči persisjskog porekla koje smo preuzeli iz turskog rečnika je – kašika.
Kašika je obavezan deo pribora za jelo u obliku eliptične plitke posudice sa dugačkom drškom. Tako glasi zvanična definicija. Englezi je zovu “spoon”, Nemci “loffel”, Hrvati “žlica”, a Turci – “kaşık”. Naša “kašika” je, veoma očigledno, najsličnija turskoj, što znači da joj je i poreklo iz Male Azije.
Međutim, slovenski pojam za eliptični predmet kojim se jede je – “ložica”, i potiče od glagola jesti ili založiti se, prenosi Žena.
Većina slovenskih naroda danas koristi reč izvedenu iz tih pojmova. Tako je, na primer, kašika u Rusiji i Ukrajini “ložka”, Slovaci kažu “lyžička”, Poljaci “lyžka”, Česi “lžice”, Makedonci “lažica”… Nećete pogrešiti, dakle, ako upotrebite tu reč, samo što će kod nas malo ko razumeti na šta se odnosi.
Ipak, u nekim krajevima mogla se čuti i “ložica”. Kada se jednom prilikom povela polemika o tome, komentari su bili vrlo zanimljivi: “Tako je moja pokojna baba govorila, a mi je ispravljali”, “Moja baba i danas kaže ložica”, “Zato imamo izraz ‘založi glad'”, “Petsto godina nije malo”…
