ŠTA JE PRAVA ISTINA O EGZOPLANETI K2-18B Pronađeni dokazi o vanzemaljskom životu?
Trenutno najpopularnija planeta u univerzumu je K2-18b – potencijalno nastanjiv svet koji kruži oko male, crvene zvezde u sazvežđu Lava.
Nalazi se na 124 svetlosne godine od Zemlje i nikada neće ugostiti ljudske posetioce, ali novi uvid, dobijen pomoću svemirskog teleskopa Džejms Veb (JWST) sugeriše da život možda već buja u njenim prostranstvima, u toplom okeanu.
U studiji koju je predvodio Univerzitet u Kembridžu, objavljenoj 17. aprila, naučnici su, koristeći JWST, prijavili moguće znake života u atmosferi ove planete. U saopštenju Univerziteta, ovaj nalaz je opisan kao „najubedljiviji do sada” kada je reč o dokazima života van Zemlje. Ipak, već u prvoj sedmici nakon objavljivanja, sve više naučnika dovodi ove tvrdnje u pitanje.
„Statistička značajnost ovog otkrića je marginalna”, kaže Edi Švajterman, vanredni profesor astrobiologije na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu, koji nije učestvovao u istraživanju. „Postoje razlozi za skepsu”.
Pa šta je JWST zaista pronašao na K2-18b i koliko smo blizu rešavanja najveće misterije svemira?
Za razliku od optičkih teleskopa poput Habla, JWST ne može direktno da slika površine udaljenih planeta. Umesto toga, njegovi infracrveni instrumenti tragaju za hemijskim potpisima života – biosignaturama – u atmosferama planeta, prateći kako zvezdana svetlost prolazi kroz njih ili se od njih odbija. Takozvani spektri, grafički prikazi svetlosti, otkrivaju sastav atmosfere planete i nagoveštavaju kakvi su uslovi na njenoj površini.
Sledeća šansa za 33 dana
Svi se slažu, pa i tim iz Kembridža, da su potrebna nova posmatranja K2-18b. To znači da će morati da traže dodatno vreme za posmatranje ovog sveta kada prolazi ispred svoje zvezde. Srećom, ovo se dešava približno svakog meseca, jer planeta obiđe svoju zvezdu na svaka 33 dana. Madhusudan kaže da je dobijanje 16–24 sata posmatranja JWST-a „trivijalno” u poređenju sa hiljadama sati, koje ovaj teleskop godišnje odvoji za razna istraživanja.
U novoj studiji, tim iz Kembridža koristio je MIRI instrument na JWST-u da u atmosferi K2-18b pronađe tragove dva sumporna molekula: dimetil-sulfida (DMS) i dimetil-disulfida (DMDS) – jedinjenja koja su na Zemlji poznata kao proizvodi mikroskopskih živih organizama poput fitoplanktona.
Ako DMS nastaje nekim prirodnim, nebiološkim putem, nauka to za sada ne poznaje i biće potrebna dodatna testiranja. Ovo otkriće nadograđuje posmatranja iz 2023. godine, kada je isti tim, koristeći druge instrumente JWST-a, takođe prijavio moguće tragove DMS-a u atmosferi planete.
Jedna interpretacija spektra K2-18b sugeriše da bi planeta mogla biti mrtvi svet lave. Iako je tim iz Kembridža u saopštenju naveo da je „duboko skeptičan” prema sopstvenim rezultatima, u istom tekstu se njihovo otkriće opisuje kao dokaz koji uliva najviše nade u život izvan Zemlje, predstavljajući K2-18b kao okeansku planetu, koja možda vrvi od života. (Neki drugi istraživači smatraju da je „okean” ove planete zapravo sačinjen od magme.)