UPALJEN ALARM U KOLEVKI CIVILIZACIJE Evo šta će „pojesti“ drevne gradove i hramove
Irački službenici upozoravaju na potrebu da se spase i restauriraju spomenici kolevke civilizacije, dok hiljadama godina starim drevnim iračkim gradovima na jugu zemlje preti nestanak zbog erozije koju uzrokuju klimatske promene.
Oštro i suvo vreme utiče na povećan salinitet tla i oštećuje istorijske spomenike u ostacima gradova poput Ura, rodnog mesta biblijskog proroka Abrahama, kao i Vavilona, nekad veličanstvene prestonice carstava.
Peščane dine uzrokuju propadanje severne strane veličanstvenog zigurata u Uru, ogromnog terasasto-piramidalnog hrama koji je pre više od 4.000 godina bio posvećen bogu Meseca, Nani. Ta drevna sumerska, vavilonska i asirska građevina koja je služila kao versko i naučno središte, izgrađena je od opeke.
"Kombinacija vetra i peščanih dina rezultira erozijom severnih delova građevine", kaže Abdulah Nasralah, arheolog Odeljenja za starine u pokrajini Di Kar, gde se nalazi Ur.
So nagriza drevnu opeku od blata
Svetište, koje je UNESKO uvrstio na popis svetske baštine, i dalje je jedan od najbolje očuvanih primera drevne mesopotamske arhitekture koji nudi uvid u verske prakse i svete rituale Sumerskog carstva u kojem je raskošno živela jedna od prvih svetskih civilizacija.
"Dok se treći sloj zigurata već istrošio zbog vremenskih uslova i klimatskih promena, sada erozija počinje negativno uticati i na drugi sloj", rekao je Nasralah.
Nedaleko od svetišta naslage soli nagrizaju cigle od blata Kraljevskog groblja u Uru, koje je dvadesetih godina prošlog stoleća otkrio britanski arheolog Sir Leonard Vuli, a sada im preti i opasnost od urušavanja.
"Ove naslage soli pojavile su se zbog globalnog zagrevanja i klimatskih promena, što je rezultiralo uništenjem važnih delova groblja", rekao je dr Kazem Hasun, inspektor u odeljenju za starine u Di Karu.
"Na kraju će naslage prouzrokovati potpuno urušavanje cigli od blata od kojih je groblje izgrađeno", upozorava Hasun.
I Irak se, poput velikog dela ostatka sveta, bori s porastom temperatura i dugim sušama koje su povećale nivo saliniteta na jugu zemlje gde se spajaju moćne reke Tigar i Eufrat dok teku prema Persijskom zalivu.
U opasnosti i arheološka nalazišta Vavilon
Niže uz Eufrat u opasnosti su i arheološka nalazišta drevnog Vavilona. Hitno im je potrebna obnova, ali je, kao i obično, problem u nedostatku finansijskih sredstava, rekao je Reutersu dr Montaser al-Hasnavi, direktor u iračkom ministarstvu kulture i turizma, prenosi Hina.
Zemlja već decenijama prolazi kroz brojne ratove koji su ugrozili njene istorijske strukture - od rata s Iranom osamdesetih, preko Zalivskog rata početkom devedesetih, invazije koju su 2003. predvodile SAD, nakon čega su usledili pobunjeničko nasilje te uspon i pad Islamske države.
Najnoviji izazov za Irak predstavljaju klimatske promene koje menjaju čitav ekosistem zemlje. Ne samo da ugrožavaju njenu poljoprivrednu budućnost, već ugrožavaju i njen istorijski otisak.
Visok nivo saliniteta u Vavilonu ugrožava materijale drevnih građevina na bazi gline na kojima su još uvek vidljivi bogati crteži Sumerana.
Materijali su nabavljani direktno iz tla koje je u to vreme karakterisala niži salinitet. To ih je verovatno učinilo manje osetljivima i na klimatske promene, no neodgovarajući načini obnove u ranijim decenijama načeli su i stare građevinske strukture, pojasnio je Hasnavi.
Dodaje da bi, zbog sve većeg saliniteta, takvu manjkavu obnovu trebalo što hitnije popraviti i obaviti potrebne restauratorske radove.
Hasnavi ističe da je "problem saliniteta sve veći i kada su posredi površinske i podzemne vode", što će, po njegovom mišljenju, u vrlo skoro vreme "rezultirati uništenjem brojnih manjih gradova koji se nalaze pod zemljom".
