(VIDEO) TAJNA BANKARSKA TVRĐAVA U BAZELU Ovo je mesto gde se kroji sudbina globalne ekonomije

Banka za međunarodna poravnanja (BIS), osnovana 1930. godine, rođena je iz potrebe da se reše nemačke reparacije posle Prvog svetskog rata. Ali ono što je počelo kao tehničko posredništvo preraslo je u najmoćniju, a najmanje vidljivu banku na planeti – banku centralnih banaka.

Tokom Drugog svetskog rata BIS je bila umešana u kontroverzne transfere zlata iz nacističke Nemačke, što je ostavilo senku na njenoj neutralnosti. Ipak, preživela je sve političke lomove, postajući utočište za guvernere centralnih banaka sveta. Danas u Bazelu, daleko od javnih rasprava, mali krug ljudi raspravlja o ključnim pitanjima: kretanju kamatnih stopa, pravilima međunarodnog kreditiranja, stabilnosti valuta i budućnosti digitalnog novca.

Moć BIS-a ne počiva na glasovima građana ni odlukama parlamenata. Ona je zasnovana na poverenju i koordinaciji najuticajnijih centralnih banaka – FED-a, ECB-a, Banke Japana i drugih. Njene odluke nisu obavezujuće zakonom, ali u praksi oblikuju globalna tržišta i politike. Dok nacionalne banke polažu račune javnosti, BIS uživa diplomatski imunitet, povlašćeni status i potpunu zaštitu svojih dokumenata.

Njeni sastanci su zatvoreni, zapisnici nedostupni, a imena ključnih aktera poznata tek užem krugu upućenih.

Za kritičare, to je simbol moći bez kontrole – globalna tvrđava finansijskog inženjeringa koja nikome ne odgovara, ali utiče na živote svih. Dok se svet suočava sa inflacijom, dužničkim krizama i naglim promenama kursa, BIS je sve češće optuživana da postaje arhitekta digitalnih valuta i novih pravila igre u kojima će države i građani imati sve manje manevarskog prostora.

Oni koji je brane tvrde da je stabilnost koju pruža nezamenjiva, da bez nje finansijski sistemi ne bi preživeli globalne šokove. Ipak, pitanje ostaje: može li institucija koja je rođena iz pepela svetskog rata, opstala kroz nacističke transfere i Hladni rat, a danas bez izabranog mandata upravlja vizijom digitalnog novca, da ostane zauvek izvan domašaja javne odgovornosti?

dr Goran Dejanović