(ВИДЕО) ТАЈНА БАНКАРСКА ТВРЂАВА У БАЗЕЛУ Ово је место где се кроји судбина глобалне економије

Банка за међународна поравнања (БИС), основана 1930. године, рођена је из потребе да се реше немачке репарације после Првог светског рата. Али оно што је почело као техничко посредништво прерасло је у најмоћнију, а најмање видљиву банку на планети – банку централних банака.

Током Другог светског рата БИС је била умешана у контроверзне трансфере злата из нацистичке Немачке, што је оставило сенку на њеној неутралности. Ипак, преживела је све политичке ломове, постајући уточиште за гувернере централних банака света. Данас у Базелу, далеко од јавних расправа, мали круг људи расправља о кључним питањима: кретању каматних стопа, правилима међународног кредитирања, стабилности валута и будућности дигиталног новца.

Моћ БИС-а не почива на гласовима грађана ни одлукама парламената. Она је заснована на поверењу и координацији најутицајнијих централних банака – ФЕД-а, ЕЦБ-а, Банке Јапана и других. Њене одлуке нису обавезујуће законом, али у пракси обликују глобална тржишта и политике. Док националне банке полажу рачуне јавности, БИС ужива дипломатски имунитет, повлашћени статус и потпуну заштиту својих докумената.

Њени састанци су затворени, записници недоступни, а имена кључних актера позната тек ужем кругу упућених.

За критичаре, то је симбол моћи без контроле – глобална тврђава финансијског инжењеринга која никоме не одговара, али утиче на животе свих. Док се свет суочава са инфлацијом, дужничким кризама и наглим променама курса, БИС је све чешће оптуживана да постаје архитекта дигиталних валута и нових правила игре у којима ће државе и грађани имати све мање маневарског простора.

Они који је бране тврде да је стабилност коју пружа незамењива, да без ње финансијски системи не би преживели глобалне шокове. Ипак, питање остаје: може ли институција која је рођена из пепела светског рата, опстала кроз нацистичке трансфере и Хладни рат, а данас без изабраног мандата управља визијом дигиталног новца, да остане заувек изван домашаја јавне одговорности?

др Горан Дејановић