DIPL. PROFESOR FILOZOFIJE IVANA KEŽIĆ: Kako otkriti sebe

Osim navedenog Ivana poseduje i mnoga druga znanja i veštine: sertifikovani je praktičar kvantne medicine, voditelj psihoart terapije crtanja fraktala, trener PEAT metoda... Uverena da je osnovna vrlina ljudskog bića dosezanje istine o sebi, dosezanje integriteta misli, emocija i delanja pa se posebno ponosi što je i majstor intenziva gnoze, metode koja upravo omogućava samospoznaju.

Ali, šta je znanje? Šta je to što možemo znati i kako znamo ono što znamo?

– Uobičajeno je da se pod znanjem podrazumeva neki nauk, učenje, usvojena veština...ono što su stari Grci nazivali episteme, teorijsko i praktično znanje. Međutim, postoji i druga vrsta znanja koje bi se bliže moglo opisati kao uvid. Radi se o nadčulnoj spoznaji ili onome što su neki filozofi i teolozi nazivali otkrovenje. Dakle, pojam gnoza (grč. gnosis, znanje, spoznaja, uvid) najčešće se upotrebljava da označi duhovno znanje prosvetljenog čoveka koje se opisuje kao neposredno iskustveno saznanje o natprirodnom, ili božanskom. U problemima teologije gnosis se odnosi na spoznaju dogmi i „objavljene istine”…

Jedno od vrhunskih principa saznanja još od vremena antičke Grčke je samospoznaja. Koliko je ona važna govorio je i natpis „Spoznaj samog sebe” na ulasku u čuveni hram u Delfima. Zašto je samospoznaja toliko važna?

– I sam Sokrat, jedan od velikana filozofije antičkog sveta isticao je važnost samospoznaje. Zašto? – Kada znamo ko smo, mi se krećemo u pravcu vrline, pravcu postizanja, dostizanja i ostvarenja starog etičkog ideala: stanja (unutrašnjeg) blagostanja (eudajmonije)! Ili drugim rečima kada smo spoznali ko smo, sreća tad postaje trajno stanje našeg bića i bivamo sposobni da u život i svet ulijemo više blagostanja i radosti. Bivamo sposobni da kreiramo, ostvarujemo i živimo svoj puni potencijal. Bivamo sposobni da sagledamo da nisu okolnosti one koje određuju naše biće nego je obrnuto.

Kako to da postignemo?

– Postoji mnogo različitih metoda, ali ja sam se opredelila za tehniku koju je usavršio naš psiholog i psihoterapeut, istraživač i mislilac Živorad Mihajlović Slavinski. On se sa metodom intenzivnog prosvetljenja, kako se tada nazivala, upoznao krajem sedamdesetih godina u Americi, usvojio je i praktikovao. Ubrzo se ova metoda prenosi i u Evropu, a nedugo je stigla i do Bhagavan Šri Radžniša (Ošo), koji je bio oduševljen kad se upoznao sa dijadnim procesom intenziva prosvetljenja. Intenziv prosvetljenja, kako se tada zvao, širio se svetom relativno brzo. Glavno širenje semena za ovaj proces bilo je duhovno društvo učitelja i gurua novog doba, Bhagavan Šri Radžniša, koji je kasnije promenio ime u Ošo. Tokom mnogih godina iskustva u radu sa ljudima, a iz samog intenziva, Slavinski razvija i mnoge druge metode.

Na koji način je Slavinski unapredio ovu metodu?

– Slavinski je zadržao dijadni proces iz intenziva prosvetljenja u ovoj vrsti aktivne meditacije, ali je uveo novine u metodološkom smislu. Ova tehnika je već bila čudesna, a danas je još čudesnija, jednostavnija i lakša za same učesnike. Rekla bih da je to savršen pristup direktnom iskustvu istine - jedinstven po svojoj metodologiji. Sa tri, pet ili sedam dana koliko su znali da traju stari treninzi, mi danas imamo trening koji traje oko pet časova i koji omogućava da preko devedeset posto ljudi doživi to direktno iskustvo istine na najbitnija i najvažnija pitanja za njega. Kada sam i sama prošla kroz ovo izuzetno iskustvo poželela sam da se edukujem i pomognem drugima da ga dožive. Tako sam postala majstor intenziva gnoze i to radim već nekoliko godina.

– Kada vi i ja razgovaramo, to naše iskustvo nije neposredno. Naime, tu ste vi kao subjekt, tu sam ja kao objekt i tu je govor, tj. radnja koja se odvija između nas. Mnogi misle da ono što vidimo, čujemo ili opipamo je neposredno iskustvo, ali nije. Neposredno iskustvo svesti je ono koje prethodi svakom drugom posrednom iskustvu, njegova suština je da se dosegne razlika između subjekta i objekta koji u neposrednom iskustvu postaju jedno – objasnila nam je Ivana Kežić.

Da li možete da nam kažete više o svom iskustvu?

– Trening intenziva je jedan od direktnih metoda koji nam omogućava da se povežimo sa svojim višim ja da bismo sa lakoćom živeli svoju svrhu. Prodor u direktno iskustvo svesti, na treningu, je kratkotrajan, ali iskustvo, tj. uvid, spoznaja ostaje. Posle tog iskustva jasno mi je bilo da sam ja i samo ja, ta koja je apsolutno odgovorna za sebe, za stanje svog bića, za svoj život i za sve što nam se u njemu dešava.

Pomenuli ste to direktno iskustvo, da li biste nam ga objasnili?

– Direktno ili neposredno iskustvo svesti je specifično stanje u kom se poima da je sve jedno. To je gnoza ili cilj svih nas. Cilj čoveka kao ljudskog bića, te je stoga od neprocenjive vrednosti i značaja. Učenje gnoze osnovna je potka svih starih, tradicionalnih, mističkih, okultnih i posvećeničkih sistema.

Koliko je činjenica da imate filozofsko obrazovanje bitna u ovom procesu?

– Istakla bih da je intenziv gnoze metod spiritualnog rasta i razvoja koji nas uvodi u direktnu i najdublje skrivenu spoznaju o tome ko smo mi zaista, iza svega pojavnog i promenjivog – to je jedna od bitnih filozofskih tema... Metod koji nas uvodi u ucelovljenost i u stanje svesti iz kog proizilazi da sreća, radost i blagostanje nisu ono što nam dolazi kao nešto uslovljeno „spolja”, nego naše lično, unutrašnje, prirodno, stanje svesti koje je za mene uvek tu, kada ga jednom kao takvog i osvestim! Za nas kao ljudska bića postoje dve osnovne mogućnosti za sticanje iskustva u ovom svetu: dualistička svest i svest jednosti. Većina ljudskih bića živi na dualističkom planu u kojoj oni vide, opažaju i doživljavaju sve u suprotnostima: dobro i zlo, stvaranje i razaranje, napredovanje i povlačenje, sloboda i nesloboda, ljubav i mržnja, prošlost i budućnost, život i smrt… i bezbroj drugih. Sa treniningom intenziva postižemo upravo to: iskoračenje iz sveta dualnosti i ulazak u svejedinstvo.

A tada postižemo?

– Naša unutrašnja lepota satkana je od proporcije i skladnosti pre svega misli, osećanja, emocija i naših reakcija. Kada sam u skladu sa svojom dušom, kada znam ko sam, šta sam i šta mi je činiti, moje biće je ucelovljeno i povezano u samosvesnu nadopunjujuću celinu svojevrsne i specifične harmonije. Svako od nas je pesma za sebe. Što smo biže sebi to smo sposobniji da čujemo i osluškujemo sopstvenu melodiju. Ako je jasno čujemo i prepoznajemo sposobni smo skladno delovati: činiti, misliti i osećati. Sposobni smo za slobodu. Za put unutrašnje uzvišenosti i ostvarenja (otkrovenja) iskonske lepote!

Marina Jablanov Stojanović